Србији је потребна озбиљна реформа правосуђа без политике и утицаја

Адвокат и бивши судија Владо Адамовић сматра да актуелна дешавања у Србији превазилазе оквир уобичајених избора, јер представљају дубоку промјену друштвеног система и односа према институцијама. Упозорава да ће пред тужиоцима и судијама бити озбиљан задатак да раздвоје стварне предмете од могућих политичких манипулација и освета.

Адамовић сматра да се актуелна ситуација у Србији мора посматрати у ширем контексту промјена које су наступиле након распада бивше Југославије. Иако су државе некада имале сличне друштвене и институционалне проблеме, њихови правосудни системи развијали су се различитим путевима.

Посебно наглашава да посљедњи избори у Србији нису били класично политичко надметање, него догађај који је покренуо много дубље промјене у функционисању система.

„Ови избори у Србији нису били класични избори. Десило се нешто много више, као мини-револуција. Десило се нешто што је много дубље од обичних избора – промјена функционисања једног цјелокупног система, који се и тада ословљавао демократским, а и сада се ословљава демократским“, казао је Адамовић.

Према његовом мишљењу, кључно питање није само промјена власти, него и питање ко су људи који су током претходног периода обављали важне функције и на који начин су користили институционалне овласти.

Управо се у томе, сматра, налази један од највећих изазова за правосуђе, јер се након политичких промјена могу отворити бројни предмети који раније нису добили одговарајући судски епилог.

Адамовић се осврнуо и на тврдњу да сваки предмет има своје вријеме, упозоравајући да дугогодишње одгађање поступања може указивати на немар, нехат, али и свјесну злоупотребу. Ипак, наглашава да чињеница да се неки предмети сада поново отварају не значи аутоматски да су сви покренути поступци оправдани.

„Ако ће неки предмет чекати, то значи да је, аргументум а цонтрарио, на другој страни или немар, или нехат, или отворена злоупотреба“, истакао је.

Због тога упозорава да би се у наредном периоду могли појавити и предмети који немају чврсто правно утемељење, него би могли бити покренути из освете или с политичком намјером. Постоји, с друге стране, могућност да се коначно процесуирају озбиљни случајеви који су раније заташкавани.

Управо због тога сматра да је неопходно пажљиво провјерити сваки предмет и спријечити да правосуђе постане средство за наставак политичких сукоба другим средствима.

„Сада ће се појављивати разни предмети који могу бити чиста освета, који могу бити намјерно пласирани, да се за пет година утврди да немају никаквог основа. Врло је важно да колеге из Србије, тужиоци и судије, озбиљно приступе провјери сваког предмета и елиминишу могуће политичке манипулације“, упозорио је Адамовић.

Посебно је нагласио да одговорност за такав процес мора бити на људима који имају професионални интегритет и довољно стручности да поступају независно од политичких очекивања.

Сматра да се од носилаца највиших правосудних функција мора захтијевати и виши степен знања, умијећа и вјештине, јер сама чињеница да неко има дугогодишње искуство не значи нужно да је достојан обављања важне функције.

Адамовић упозорава да се искуство често погрешно поистовјећује с професионалном способношћу и интегритетом. За њега је достојност шири појам који подразумијева стручност, одговорност и способност доношења одлука у складу са законом и принципима независног правосуђа.

Говорећи о стању у Србији у поређењу с Босном и Херцеговином, Адамовић је указао на дуготрајност и интензитет сукоба унутар тамошњег правосудног система. Подсјетио је да и БиХ има Високо судско и тужилачко вијеће, које би требало осигурати независност избора и квалитет носилаца правосудних функција, али сматра да су проблеми у Србији попримили много озбиљније размјере.

„Када то поредим са Србијом, ми смо, како се то каже, мала маца у том погледу. У Србији су били отворени ратови. Та борба у судском систему у Србији траје пуно дуже, интензивније и с тежим посљедицама него што се то дешавало у БиХ“, казао је Адамовић.

Према његовој оцјени, политичке промјене у Србији сада су се судариле с дугогодишњим сукобима унутар правосуђа. Иако постоје формалне институције, попут Високог савјета тужилаштва, Врховног суда и других судова, њихово постојање само по себи не гарантује независност и професионалност.

је ко их чини и да ли су њихови чланови способни дјеловати без политичког утјецаја.

Због тога Адамовић сматра да је избор правих људи тренутно најважније питање за будућност правосуђа Србије. Као примјер сложености ситуације навео је случај двојице тужилаца с високим професионалним ауторитетом који су, према његовим ријечима, поднијели кривичне пријаве један против другог.

„Најважније је сада у тој борби да се одаберу прави људи. Постоји ситуација да су два врло озбиљна тужиоца, с истакнутим формалним ауторитетима, у исто вријеме поднијела кривичну пријаву један против другога. Као посматрачи, не знамо много о тим људима. Струка треба профилирати ко ће у тим околностима побиједити“, истакао је.

Адамовић сматра да би побједа стручних и достојних људи, који посједују знање, умијеће и професионалну вјештину, могла отворити простор за стварне промјене. Међутим, упозорава да би, уколико превладају појединци који су се тек накнадно прилагодили новим политичким околностима, а раније су били дио система, суштинске промјене могле изостати.

Додатни проблем види у томе што су правосудне организације у Србији већ оптерећене различитим лобијима који подржавају једну или другу страну. Такве неформалне групе, према његовом објашњењу, могу настојати осигурати утјецај на будуће изборе и именовања, очекујући заузврат подршку или одређене функције.

Због тога упозорава да би процес промјена могао прерасти у дубоку чистку, што отвара питање начина на који ће се утврђивати ко може остати у правосудном систему, а ко треба сносити одговорност за раније поступање.

Посебно је издвојио разлику између лустрације и реизбора, упозоравајући да та два приступа немају исте посљедице. Као примјер навео је искуства Пољске, гдје су процеси лустрације, према његовој оцјени, показали да такав модел може уклонити и квалитетне и стручне људе који би могли бити важни за реформу институција.

„Лустрација чисти и добре људе, понекад и оне најстручније, судије и тужиоце који би могли бити главни људи на броду који води промјене, а реизбор преиспитује сваког човјека, сваку особу. Дакле, да видимо ко је шта радио“, појаснио је Адамовић.

Реизбор, како га објашњава, подразумијевао би појединачну процјену рада и поступања сваког носиоца правосудне функције, умјесто аутоматског уклањања шире групе људи. Сматра да би такав приступ омогућио да се утврди ко је одговорно обављао свој посао, а ко је учествовао у злоупотребама или политичком утјецају на правосуђе.

На крају је оцијенио да су актуелна дешавања у Србији показала колико дубоко се политика увукла у правосудни систем. Сматра да проблем више није само у појединачним случајевима, него у начину на који је систем годинама функционисао, због чега ће његова реформа захтијевати озбиљан и пажљиво вођен процес.

„Овдје је успостављена јасна дијагноза. Систем није функционисао јер се политика далеко дубље него у већини земаља на Балкану увукла у судски систем, бар према ономе што је познато“, закључио је Адамовић.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Рапорт) Фото: Детектор