СПЦ и вјерници данас прослављају Михољдан

Назива се Отшелником због својих честих пустињачких осамљивања, а народ га зове Свети Михољ, па отуд и назив празника.

Рођен је 448. године у Коринту, где је у раној младости постављен за чтеца Саборне цркве, а у 18. години одлази у Јерусалим, у манастир Светог Јевтимија, где се замонашио.

Већ у раној младости, Киријак је показао интересовање за Свето писмо, што га је навело да се посвети религиозном животу.

Током живота, држао се строгих монашких правила, укључујући и један оброк дневно.

Овај светац је још за живота сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина, а био је веома активан у борби за православље изобличавајући јереси, нарочито оригенизам.

Упокојио се у 109. години, 557. године у манастиру Светог Харитона у Јерусалиму, где је и сахрањен.

Поред своје духовне улоге, Киријак Отшелник је био познат и као исцелитељ болесних и утешитељ тужних.

Иако није желео да му се приписују заслуге за добра дела, данас га многи поморци сматрају својим заштитником.

Према народном веровању, тек после овог празника наступа права јесен.

Широм Србије и других православних земаља овај празник се обележава различитим обичајима, док неке породице Михољдан славе као крсну славу.

У складу са народним обичајима, Михољдан је дан када не треба обављати кућне послове попут чишћења и спремања, али се радови на отвореном, ако их има, због долазеће зиме не смеју одлагати, па се они смеју обављати.

Особе рођене на овај дан повезују се са посебним талентима и могу да очекују срећу и благостање у животу.

(Тањуг) Фото: Тањуг