Нема краја: Инфлација поново пријети кућним буџетима

Најновији подаци Агенције за статистику БиХ о потрошачким цијенама односе се на август, док Централна банка на основу доступних показатеља процјењује кретање инфлације за цијели трећи квартал.

Процјене су се током године значајно мијењале. Још у јуну Централна банка очекивала је да би инфлација у трећем кварталу могла достићи чак 6,1 одсто, али је у септембру прогноза спуштена на 3,7 одсто. Томе је допринијело брже успоравање званичне инфлације током јуна и јула, као и слабије преношење раста трошкова превоза и режија на остале цијене.

Храна и даље скупа, а нижа инфлација не значи јефтиније намирнице

У Централној банци упозоравају да успоравање инфлације не значи да су се цијене вратиле на ранији ниво. Посебно се то односи на храну и безалкохолна пића, чије су цијене и даље високе након снажног раста у претходном периоду.

То је за грађане БиХ посебно важно јер храна заузима велики дио укупне потрошње домаћинстава, па њене цијене директно утичу на животни стандард.

Притиске потврђују и подаци о темељној инфлацији, из које су искључене поједине категорије с изразито промјењивим цијенама. Централна банка је за трећи квартал процјењује на 4,2 одсто. У првих шест мјесеци ове године темељна инфлација износила је 4,42 одсто, док су цијене услуга расле по стопи од 4,8 одсто.

У Републици Српској превоз скупљи 22,5 одсто, гориво готово 39 одсто

Значајне разлике постоје и између појединих дијелова земље. У Републици Српској годишња инфлација у августу износила је пет одсто.

Према доступним подацима, превоз је био скупљи 22,5 одсто, док су горива и мазива за аутомобиле поскупјела чак 38,8 одсто у односу на август прошле године. Трошкови становања повећани су 11,6 одсто.

С друге стране, храна и безалкохолна пића у Републици Српској били су 1,4 одсто јефтинији него годину раније. Ови подаци показују колико се кретање цијена разликује од једне до друге категорије производа и услуга. Енергенти и храна могли би поново погурати цијене.

Централна банка БиХ очекује да би укупна инфлација у посљедњем кварталу могла порасти на око 4,1 одсто. Иста стопа прогнозирана је и за темељну инфлацију.

Међу главним ризицима издвајају се цијене енергената, док се у посљедња три мјесеца године очекује и раст цијена хране због одгођеног преноса промјена са страних на домаће тржиште.

Ранија средњорочна пројекција Централне банке предвиђала је просјечну инфлацију од 4,7 одсто за цијелу 2026. годину. Упозорено је и да на домаће цијене утичу енергенти, електрична енергија, раст плата и трошкови у сектору услуга.

(Бука) Фото: АП