Кришто и Пленковић озваничили споразум о Јужној интерконекције

Потписивање је уприличено око 1 сат на маргинама Самита Иницијативе три мора, а након што су у Босни и Херцеговини у рекордном року завршене све потребне процедуре.

Наиме, јутрос су чланови Предсједништва БиХ, непосредно након сједнице Савјета министара, усвојили приједлог овог стратешки важног споразума, чиме су дата сва неопходна одобрења да се он и формално потпише.

Након што су Кришто и Пленковић данас ставили своје потписе, процес се враћа у законодавне оквире. Да би споразум постао у потпуности оперативан, морају га одобрити и ратификовати оба дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, као и Влада Републике Хрватске.

Иако су политичке процедуре и усвајање потребних мјера за изградњу овог гасовода убрзане до максимума, пред самом реализацијом на терену стоји један од највећих политичко-правних изазова у БиХ – питање државне имовине.

Траса којом би гасовод требао пролазити обухвата и државну имовину на којој је тренутно на снази забрана располагања, све до коначног договора о овом питању.

Домаћим политичарима је ова тема већ годинама нерјешива енигма, а постизање коначног рјешења о државној имовини није само предуслов за инфраструктурне пројекте попут овог, већ и једно од кључних питања за функционалност и будућност саме државе.

Уколико се правне и политичке препреке успјешно савладају, изградња "Јужне интерконекције" би, према плану, требала бити завршена до 2028. године.

Овај пројекат повлачи за собом и велике промјене у енергетском сектору наше земље. Предвиђено је да се у року од седам година након завршетка изградње гасовода изграде и три велике гасне електране, које ће бити смјештене у Какњу, Мостару и Тузли.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Клиx) Фото: X