Како је у вријеме комунизма настао филм "Марш на Дрину"
Филм „Марш на Дрину“ (1964) настао је као амбициозан пројекат обележавања педесетогодишњице Церске битке, прве победе савезника у Првом светском рату. Режирао га је Жика Митровић, који је заједно са Арсеном Диклићем написао сценарио.
Ево кључних детаља о томе како је филм настао и шта га је учинило посебним:
1. Историјска основа и припрема
Филм није замишљен као сува историјска хроника битке, већ као интимна драма једне артиљеријске батерије Комбиноване дивизије. Сценарио је делом био инспирисан приповетком „Пробој“ Радоја Јанковића из 1926. године, али и аутентичним сведочанствима преживелих ратника који су у време снимања (1963/64) још увек били живи и служили као консултанти.
2. Рекордно брзо снимање
Иако изгледа грандиозно, филм је снимљен у невероватно кратком року од само два месеца. Због журбе да се филм заврши на време за годишњицу, монтажа се радила „у ходу“:
- Екипа је била смештена у хотелу „Гранд“ у Ваљеву.
- Жика Митровић је развијене траке од претходног дана монтирао директно у својој хотелској соби.
3. Аутентичне локације и помоћ војске
Снимање је обављено у Ваљеву и околини (брда око Ваљева су „глумила“ Цер), Тешњару, Аранђеловцу и Београду. Велику подршку пружила је тадашња ЈНА:
Војска је обезбедила статисте, коњичку опрему и оригиналне руске пољске топове М1917 из Првог светског рата, што је филму дало невероватну визуелну аутентичност.
4. Занимљивости са сета
Прва псовка на филму: Чувена сцена у којој Љуба Тадић (мајор Курсула) пред смрт изговара: „Дрино, јебем ти...“ ушла је у историју као једна од првих псовки у југословенској кинематографији. Занимљиво је да се током снимања те сцене Љуби Тадићу запалио костим на леђима од пиротехнике, али он није прекидао глуму док кадар није завршен.
Политичка подршка: Иако је тема била српска војска из Краљевине, филм је имао подршку тадашњих власти. Познато је да је Слободан Пенезић Крцун, тадашњи високи функционер, често посећивао екипу на сету и чак лично возио глумце до Београда.
5. Музика као симбол
Филм је добио име по чувеном маршу Станислава Биничког. Интересантно је да је композиција била деценијама запостављена, а њена популарност је поново букнула шездесетих година прошлог века (након што је Иво Андрић добио Нобелову награду и марш био популаризован у Шведској), што је додатно мотивисало снимање филма.
Филм је на фестивалу у Пули освојио Велику сребрну арену, док је Жика Митровић добио Златну арену за режију, а Љуба Тадић за најбољу мушку улогу.
(БН/АЛ) Фото: Сцреенсхоот
Повезане вијести
Коментари (22)
Зота
Увек волим да погледам поново филм, никада ми није досадио, добро се осећате после филма некако Србин....
Обилиц
Ја сам,друзе/пардон:господине/зивео у социјализму.Ево ти га на данасњи капитализам па узивај до миле воље.
Обилиц
Ја сам,друзе зивио у социјализму.Ево ти га на данасњи цапитализатион па узивај до миле воље.
Дејан
Свима који хвале Југославију ,да подсетим инфлација била огромна све време од 45. Од 1980-1990 никад није била испод 150% што је данас незамисливо, огромна незапосленост ( а владар паметно пустио да вишак иде на запад и још испао демократа), беда, дошли без горива,кафе,прашка а 1983 банкротирали. Неко време живели јер нас запад као данас Украјину финансирао ,од 1974 давао кредите а и то пропало 83. Једноумље, тоталитаризам,антисрпство, и код стаљина је било безбедно на улици.
ТЕШКО НАМА за Ре
Очигледно ти историја није јача страна. Изгеда даје историја оно што теби и таквима као ти одговара. А велика већина зна шта је истина, није битно што ја знам или мислим. А знаш и ти само што ти неодговара истина коју већина зна. Па ти сад коментариши како хоћеш.
ТЕШКО НАМА за Ре
Нека ти посјете психијатра они што те донесоше на овај свијет. Сигурно си се препознао па ти неодговара. Истина боли и треба да боли.
Реалност
Комунисти су ‚зајахали' Југославију, иако је створена заслугом Краља и Српскога народа. Замислите за 45 година комунистичке владавине, само је тај филм направљен са тематиком првога свјетскога рата. Све би то могло некако и да се заборави, да након 1990. године,ти исти комунисти и њихови потомци нису огрнули лажне патриотске одоре и одвели Српски народ у амбис. У основи свега је жеља за владањем и пљачка сопственог етноса. Гори су од корова, њега сељак искоријени, али њих да се ријешимо никако да успијемо.
Па зна
Се ко је био главни медју једнакима у Југославији хахаха зато ти неки и највисе пате за Југославијим хахаха
Мићи
Ре тешко нама.Свака част.Потпуно се слажем са Вашим ставом.Што се тиче филма право ремек дјело, којим је показано како Србин брани слободу и домовину.
ТЕШКО НАМА
Црвено зло је било горе од Османлија. Нека је и она комунистичка доброта пропала па макар и горе било. Сјеме им се погано затрало. Али то су сад највећи Срби, неможе се од њих у цркву ући. Образ дупе.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.