Kako je u vrijeme komunizma nastao film "Marš na Drinu"
Film „Marš na Drinu“ (1964) nastao je kao ambiciozan projekat obeležavanja pedesetogodišnjice Cerske bitke, prve pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Režirao ga je Žika Mitrović, koji je zajedno sa Arsenom Diklićem napisao scenario.
Evo ključnih detalja o tome kako je film nastao i šta ga je učinilo posebnim:
1. Istorijska osnova i priprema
Film nije zamišljen kao suva istorijska hronika bitke, već kao intimna drama jedne artiljerijske baterije Kombinovane divizije. Scenario je delom bio inspirisan pripovetkom „Proboj“ Radoja Jankovića iz 1926. godine, ali i autentičnim svedočanstvima preživelih ratnika koji su u vreme snimanja (1963/64) još uvek bili živi i služili kao konsultanti.
2. Rekordno brzo snimanje
Iako izgleda grandiozno, film je snimljen u neverovatno kratkom roku od samo dva meseca. Zbog žurbe da se film završi na vreme za godišnjicu, montaža se radila „u hodu“:
- Ekipa je bila smeštena u hotelu „Grand“ u Valjevu.
- Žika Mitrović je razvijene trake od prethodnog dana montirao direktno u svojoj hotelskoj sobi.
3. Autentične lokacije i pomoć vojske
Snimanje je obavljeno u Valjevu i okolini (brda oko Valjeva su „glumila“ Cer), Tešnjaru, Aranđelovcu i Beogradu. Veliku podršku pružila je tadašnja JNA:
Vojska je obezbedila statiste, konjičku opremu i originalne ruske poljske topove M1917 iz Prvog svetskog rata, što je filmu dalo neverovatnu vizuelnu autentičnost.
4. Zanimljivosti sa seta
Prva psovka na filmu: Čuvena scena u kojoj Ljuba Tadić (major Kursula) pred smrt izgovara: „Drino, jebem ti...“ ušla je u istoriju kao jedna od prvih psovki u jugoslovenskoj kinematografiji. Zanimljivo je da se tokom snimanja te scene Ljubi Tadiću zapalio kostim na leđima od pirotehnike, ali on nije prekidao glumu dok kadar nije završen.
Politička podrška: Iako je tema bila srpska vojska iz Kraljevine, film je imao podršku tadašnjih vlasti. Poznato je da je Slobodan Penezić Krcun, tadašnji visoki funkcioner, često posećivao ekipu na setu i čak lično vozio glumce do Beograda.
5. Muzika kao simbol
Film je dobio ime po čuvenom maršu Stanislava Biničkog. Interesantno je da je kompozicija bila decenijama zapostavljena, a njena popularnost je ponovo buknula šezdesetih godina prošlog veka (nakon što je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu i marš bio popularizovan u Švedskoj), što je dodatno motivisalo snimanje filma.
Film je na festivalu u Puli osvojio Veliku srebrnu arenu, dok je Žika Mitrović dobio Zlatnu arenu za režiju, a Ljuba Tadić za najbolju mušku ulogu.
(BN/AL) Foto: Screenshoot
Povezane vijesti
Komentari (22)
Zota
Uvek volim da pogledam ponovo film, nikada mi nije dosadio, dobro se osećate posle filma nekako Srbin....
Obilic
Ja sam,druze/pardon:gospodine/ziveo u socijalizmu.Evo ti ga na danasnji kapitalizam pa uzivaj do mile volje.
Obilic
Ja sam,druze zivio u socijalizmu.Evo ti ga na danasnji capitalization pa uzivaj do mile volje.
Дејан
Свима који хвале Југославију ,да подсетим инфлација била огромна све време од 45. Од 1980-1990 никад није била испод 150% што је данас незамисливо, огромна незапосленост ( а владар паметно пустио да вишак иде на запад и још испао демократа), беда, дошли без горива,кафе,прашка а 1983 банкротирали. Неко време живели јер нас запад као данас Украјину финансирао ,од 1974 давао кредите а и то пропало 83. Једноумље, тоталитаризам,антисрпство, и код стаљина је било безбедно на улици.
TEŠKO NAMA za Re
Očigledno ti istorija nije jača strana. Izgeda daje istorija ono što tebi i takvima kao ti odgovara. A velika većina zna šta je istina, nije bitno što ja znam ili mislim. A znaš i ti samo što ti neodgovara istina koju većina zna. Pa ti sad komentariši kako hoćeš.
TEŠKO NAMA za Re
Neka ti posjete psihijatra oni što te donesoše na ovaj svijet. Sigurno si se prepoznao pa ti neodgovara. Istina boli i treba da boli.
Realnost
Komunisti su ‚zajahali' Jugoslaviju, iako je stvorena zaslugom Kralja i Srpskoga naroda. Zamislite za 45 godina komunističke vladavine, samo je taj film napravljen sa tematikom prvoga svjetskoga rata. Sve bi to moglo nekako i da se zaboravi, da nakon 1990. godine,ti isti komunisti i njihovi potomci nisu ogrnuli lažne patriotske odore i odveli Srpski narod u ambis. U osnovi svega je želja za vladanjem i pljačka sopstvenog etnosa. Gori su od korova, njega seljak iskorijeni, ali njih da se riješimo nikako da uspijemo.
Pa zna
Se ko je bio glavni medju jednakima u Jugoslaviji hahaha zato ti neki i najvise pate za Jugoslavijim hahaha
Mići
Re teško nama.Svaka čast.Potpuno se slažem sa Vašim stavom.Što se tiče filma pravo remek djelo, kojim je pokazano kako Srbin brani slobodu i domovinu.
TEŠKO NAMA
Crveno zlo je bilo gore od Osmanlija. Neka je i ona komunistička dobrota propala pa makar i gore bilo. Sjeme im se pogano zatralo. Ali to su sad najveći Srbi, nemože se od njih u crkvu ući. Obraz dupe.
Ostavite komentar
Komentari se objavljuju nakon odobrenja moderatora.