Дефицит у спољнотрговонској размјени БиХ је скоро 12 милијарди марака

Дефицит у спољнотрговонској размјени БиХ је скоро 12 милијарди марака, а увозимо све и свашта.

"Агроиндустријски и прехрамбени сектор има највећи дефицит у робној размени, преко три милијарде марака. Увозимо и производе које имамо на домаћем тржишту. Воду, пиво, сезонско воће и поврће и сличне производе. Са друге стране увозимо и сировине за прераду којих немамо довољно, а немамо довољно ни производа из домена прехране'', каже Амила Мочевић из Спољнотрговинске коморе БиХ.

Шта је разлог што у БиХ немамо, а могли би имати, сировине за прераду и прехрамбене артикле које сада увозимо?

Посебно када се зна да већину те робе увозимо из Србије и Хрватске које имају сличне климатске услове те се то не може сматрати оправданим разлогом увоза.

"То се прије свега односи на увоз некох пољопривредних производа и животних намирница које би могли овдје без проблема да производимо. Али ми имамо неке потпуно друге приоритете. На пољопривредном земљишту постављамо соларне панеле или градимо зграде. Гасе се индустријска постројења и на њиховом мјесту ничу стамбени комплекси, све је више необрађеног земљишта'', истиче економиста и посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине  БиХ Мира Пекић.

За дефицит у робној размјени, прије свега са сусједним земљама, одговорна је и структура робне размјене.

"Ми углавном увозимо производе за финално тржиште, које иде ка крајњим потрошачима, а извозимо производе за тршиште пословне производње. Зато не изненађује да остварујемо суфицит са неким земљама Европске уније које користе наше индустријске полупроизводе и сировине које су потребне за њихове финле производе'', тврди економистра Адмир Чавалић.

Да је проблем структура робне размјене тврде и у Спољнотрговинској комори БиХ. Није у питању само извоз сировина у рецимо дрвној  индуструји, немамо финалих производа ни у прехрамбеном сектору.

"Ми највише извозимо УХТ стерилизовано млијеко и по једној литри на том извозу зарадимо 1 КМ. Са друге стране увозимо млијечне прерађевине и на нпр.једном кг сира изгубимо 6-8 КМ. То потрвђује да нам не ваља структура размјене. То важи и за друге секторе. Потребно је да јачамо прерађивачку индустрију и ширимо палету наших производа'', истиче Амила Мочевић.

Највећи спољно-трговински партнер БиХ је Европска унија, која узима наше сировине, и ту предњаче Њемачка и Ауструја са којом имамо чак и суфицит у робној размјену. Након тога слиједе земље ЦЕФТЕ, прије свега Србија и Црна Гора. Занимљиво да немамо  готово никакву или минималну  робну размјену са Русијом и Турском, земљама које неки у БиХ , сматрају традиционалним савезницима и пријатељима.

(БН)