ХР заинтересована за прелаз Градишке и ништа више од тога

Питање је актуелно јер изградња цесте неће бити од велике користи ако Министарство финансија Хрватске не заврши изградњу и не отвори нови гранични прелаз с хрватске стране, који ће се налазити на тој дионици.

"У овом тренутку држимо прераним за најаве и нагађања у погледу отварања нових граничних прелаза или прекатегоризације постојећих, а прије почетка службених разговора о садржају новог међудржавног уговора о граничним прелазима, који би замијенио постојећи склопљен 2013. године. Међутим, хрватска страна разумије да је у циљу бољег саобраћајног повезивања и привредне сарадње потребно постојећи систем граничних прелаза проширити новим граничним прелазима и категоријама граничних прелаза", одговорено нам је из овог министарства, које је инвеститор изградње прелаза.

Појаснили су да се инфраструктура на свим граничним прелазима осигурава у складу са потребама које произлазе из категоризације сваког појединог граничног прелаза одређене међудржавним уговорима, у овом случају између Републике Хрватске и БиХ.

Према неким неслужбеним најавама, прије краја ове године могао би бити пуштен у саобраћај прелаз за возила за превоз путника, док би се питање превоза робе рјешавало на нивоу влада двију земаља.

Међутим, и даље није јасно да ли би се ишло на  нови споразум, или би се потписао анекс на постојећи, привременог карактера.

Као што смо већ писали, парализом власти на нивоу БиХ тешко је очекивати активнији дипломатски ангажман на бх. страни, посебно зато што постоје интерне подјеле у вези с тим шта је приоритет којој страни.

Спекулише се да је Хрватска заинтересованија за прелаз Свилај него за Градишку због хрватског живља у Посавском кантону, док је Бањалуци важнија Градишка због лакшег повезивања са Загребом, а Сарајево жели Свилај због тога што он лежи на коридору 5ц који води из Сарајева и повезује тај дио БиХ с Хрватском.

Републици Српској, пак, одговара да остане овакво стање јер би онда путници из Сарајева према Загребу путовали ауто-путем "9. јануар", што диже приходе "Аутопутевима Српске", али од тога нема ништа ако се не отвори нови прелаз у Хрватској. 

У сваком случају, типично за простор бивше Југославије - инфраструктура, попут ауто-путева, гради се без плана и договора сусједних земаља, па се онда дешава да се тек након завршетка радова покушава направити накнадни споразум како да се ти објекти користе.

На примјер, Република Српска је изградила ауто-пут Бањалука - Градишка, а мост на Сави и даље стоји неискориштен јер није ријешено питање брзе цесте, а с друге стране ЕУ је обуставила финансирање дијела коридора 5ц кроз Републику Српску као дио санкција против власти у Бањалуци, тако да је и тај дио пројекта доведен у питање. 

(Независне)