Пропаст двије банке: Више од 300 милиона КМ нестало, депозити пропали, нико није одговарао

Брутална пљачка у случају “Виадукт” није једини примјер криминала врха власти у Републици Српској. Некажњено је прошао и мистериозни нестанак 316.400.000 КМ након пропасти Банке Српске и Бобар банке. Одговорност за финансијски колапс нико није сносио, а без милионских износа депозита остали су грађани, фондови, јавна предузећа, министарства, судови, локалне заједнице.

Укупна неисплаћена призната потраживања Банке Српске износила су око 170,7 милиона КМ, при чему су јавна предузећа и институције Републике Српске потраживале око 127,7 милиона КМ. Према подацима Тужилаштва БиХ, у Бобар банци укупно је изгубљено око 145,7 милиона КМ, углавном јавног новца.

БАНКА СРПСКЕ

Банка Српске у стечај је ушла 2017. године. Према Закону о осигурању депозита у Босни и Херцеговини, депозити грађана до 50.000 КМ били су осигурани, а Агенција за осигурање депозита БиХ, како су писали медији, исплатила је ове износе у року од 60 дана преко “УниЦредит банке а.д. Бањалука”. Они који су на рачунима имали веће износе, баш као и јавни сектор, брутално су покрадени.

Чак 95 милиона КМ је било неосигурано. Овај износ укључивао је депозите јавних предузећа, институција, као и судске депозите.

“Исплата ових средстава зависила је од наплате кредита и продаје имовине банке, што је значило да су повјериоци могли очекивати само дјелимичну исплату”, појашњавали су економисти.

Посебан проблем, истраживала је еТРафика, представљали су судски депозити које су грађани полагали током парничних поступака. Након пропасти банке, милиони марака нестали су без трага, што је приморало многе грађане да туже Републику Српску како би повратили свој новац.

Институције и предузећа с изгубљеним депозитима:

- Електропривреда Републике Српске: око 33 милиона КМ

- Министарство финансија Републике Српске: око 24,2 милиона КМ

- Аутопутеви Републике Српске: око 10,2 милиона КМ

- Електропренос БиХ: око 10 милиона КМ

- Хидроелектране на Дрини: око 5,3 милиона КМ

- Фонд солидарности Републике Српске: око 4,4 милиона КМ

- Хидроелектране на Требишњици: око четири милиона КМ

- Мјешовити Холдинг Електропривреда РС: око 2,6 милиона КМ

- Хидроелектране на Врбасу: око милион милион КМ

Судови с изгубљеним депозитима:

- Основни суд у Бањој Луци: око пет милиона КМ 

- Основни суд у Градишки: око 500.000 КМ 

- Основни суд у Бијељини: око 1,3 милиона КМ

До 2013. године судови су сами одлучивали у којим банкама ће имати отворене рачуне. Међутим, тада Влада Републике Српске преузима Банку Српске и наређује судовима да код ње отворе рачуне и пребаце све депозите. Двије године касније, тадашњи министар финансија Републике Српске, а данас директор Управе за индиректно опорезивање БиХ Зоран Тегелтија (СНСД) затражио је од НЛБ Развојне банке да хитно отвори три рачуна за потребе основних, окружних и привредних судова.

Рок за преношење салда био је 24 сата. Стечајни поступак у Банци Српске отворен је 2017. године.  Влада Републике Српске обавезала се да ће из буџетске резерве обезбиједити средства судовима којима је у Банци Српске блокирано око 15 милиона КМ, како би могли наставити с радом и исплатама. То никада није урађено.

БОБАР БАНКА

Три године раније, само који мјесец након чудне смрти народног посланика и власника компаније “Бобар” Гаврила Бобара, пропала је “Бобар банка”. 

На списку тужилаца побројани су депоненти чији је новац пропао:

- Фондови којима управља Инвестиционо-развојна банка Републике Српске (ИРБ): 13,7 милиона КМ по основу депозита, 2,25 милиона КМ по основу акција и 31,45 милиона КМ по основу зајмова; 

- Електропривреда Републике Српске и зависна предузећа: око 8,1 милиона КМ;

- Електропривреда Хрватске заједнице Херцег-Босне (ХЗХБ): око пет милиона КМ; 

- Гарантни фонд Републике Српске: око 5,5 милиона КМ; 

- Град Требиње: око 5,2 милиона КМ; 

- Фонд здравственог осигурања Брчко дистрикта БиХ: око 14,7 милиона КМ; 

- Влада Брчко дистрикта БиХ: око 2,5 милиона КМ;

- Херцеговачка банка у ликвидацији: око 4,7 милиона КМ; •

- Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске: око 2,1 милиона КМ; 

- Завод за запошљавање Републике Српске (Пале): око 12,3 милиона КМ; •

- Лутрија Републике Српске: око два милиона КМ;

- Министарство финансија Републике Српске: око 9,5 милиона КМ;

- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске: око два милиона КМ; 

- Подручна привредна комора Бања Лука: око 1,3 милиона КМ;

- Фонд ПИО Републике Српске – Бијељина: око 300.000 КМ;

- Поште Српске: око 900.000 КМ;

- Бор банка Сарајево: око 2,5 милиона КМ; 

- ПИ Прехрана а.д. у стечају Градишка: око 1,8 милиона КМ;

- Петрол БХ Оил Цомпанy: око пет милиона КМ по основу протеста по гаранцији; 

- Општина Рудо: око 2,2 милиона КМ;

- Општина Билећа: око 750.000 КМ; 

- Осигурање Гарант Брчко: око 1,1 милион КМ;

- Привредна банка Сарајево: око 3,1 милиона КМ;

- Републичка управа за геодетске и имовинскоправне послове Бањалука: око 1,7 милиона КМ; 

- Завод за запошљавање Брчко дистрикта: око 2,9 милиона КМ; 

- АД Творница пречистача у стечају Рогатица: око 1,1 милион КМ.

Након пропасти Бобар банке, одговорност правоснажно није утврђена ни за једну особу. У марту 2017. године Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против 16 особа, укључујући тадашњу директорицу Агенције за банкарство Републике Српске Славицу Ињац. Група се теретила за организовани криминал и злоупотребе које су довеле до штете од 122,5 милиона КМ. Међутим, поступак против Ињчеве је пребачен у бањалучки Окружни суд.

Она је у јануару 2023. године ослобођена оптужби за несавјестан рад у служби. Врховни суд Републике Српске у мају 2024. године потврдио је ослобађајућу пресуду и тако правоснажно окончао поступак.

Дарко Јеремић, Петар Цацановић, Ана Миросављевић, Драган Радумило, Соња Куртума, Саша Томић, Батрић Ђуришић, Здравко Дубов, Игор Продановић, Снежана Вујнић (бивша директорица ИРБ Републике Српске), Драгица Томић, Горан Игњатовић, Пајо Панић, Драго Ђукановић и Јефа Бошковић, према потврђеној оптужници Суда БиХ оптужени за организировани криминал у вези с кривичним дјелом злоупотреба службеног положаја или овлаштења, а Јеремић и још за прање новца, такође су ослобођени или им није изречена казна.

Агенција за осигурање депозита БиХ исплатила је осигуране депозите до 50.000 КМ за више од 21.000 клијената Бобар банке. До краја 2018. године исплаћено је око 85,7 милиона КМ, што је 98,7% укупне обавезе према осигураним депонентима. Потраживања депонената са износима већим од 50.000 КМ, гдје спадају институције и јавна предузећа, нису аутоматски добили поврат. Ти износи укључени су у ликвидациони поступак, а исплате су зависиле од продаје имовине банке и наплате потраживања.

Правосуђе у Босни и Херцеговини и тада није било, а ни данас није заинтересовано за свој посао. Грађани немају повјерења у судије и тужиоце. Изузетно озбиљне оптужбе и докази о финансијској штети пали су у воду.

Актуелно - баш као и за случајеве пропалих банака и низа других бруталних пљачки јавне имовине, и за “Виадукт” је формиран предмет. Кроз коју годину, показала је пракса, правне одговорности вјероватно неће бити.

(Журнал) Фото: БН