Увоз струје у БиХ за годину дана скочио за скоро 600 одсто!

У овим подацима види се да је у првом кварталу прошле године електрична енергија увезена за износ од 33,71 милион КМ, док је у истом периоду ове године увоз струје чак 235,39 милиона КМ.

Тако је за годину дана, гледајући ове податке, увоз нарастао за чак 598,2 одсто.

Босна и Херцеговина је на овај начин од највећег извозника електричне енергије постала велики увозник исте.

Да је то тако, показује да је укупан увоз електричне енергије у првом кварталу ове године већи од укупног извоза у истом периоду.

Ипак, према овим подацима, није све тако црно.

И извоз струје је у првом кварталу ове године скочио за 24,5 одсто.

У првом кварталу прошле године извоз електричне енергије износио је 171,86 милиона КМ, а у истом периоду ове године 213,97 милиона КМ.

Али ако се упореди извоз струје из првог квартала 2023. године, када је износио око 367 милиона КМ, можемо видјети да је и извоз драстично пао у односу на период када је БиХ остваривала најбоље резултате у пласману електричне енергије на инострана тржишта.

Лука Петровић, генерални директор "Електропривреде РС", рекао је прије неколико дана да је Српска у четири мјесеца ове године купила електричну енергију за 120 милиона КМ.

"Влада је била изричита да цијене морају бити ниске и ми смо прибјегли куповини електричне енергије из увоза. У марту и априлу смо почели да је извозимо и то спречава даље губитке. Тачно је да смо остварили губитке и прибјећи ћемо кредитном аранжману, гдје ће нам са гаранцијом помоћи Влада Српске", истакао је Петровић.

Едхем Бичакчић, предсједник Регионалног огранка Међународног вијећа за велике електричне системе (СЕЕРЦ) и стручњак за енергетику, казао је за "Независне новине" да су ово поражавајући подаци.

"Ово је резултат прије свега смањења производње угља и недостатка угља за производњу електричне енергије. Такође, на ово је утицала лоша хидрологија у прва два мјесеца ове године. Тек су посљедње кише поправиле стање те тренутно нема потребе за увозом. Прерано одустајање од угља довело нас је у ову ситуацију.

Нови производни објекти, соларне електране и вјетроелектране превише дуго чекају на прикључење и улазак на погон, што је необјашњиво. Наша администрација није спремна на транзицију енергетике. Ипак, ово је наша велика шанса, али ту су потребна одлучна руководства у јавним компанијама и спремност да се крене у инвестицијски циклус", објашњава Бичакчић.

Према његовим ријечима, јавне инвестиције изостају.

"Што се тиче тарифне политике, неминовно је да ће доћи до поскупљења струје, уз познавање социјалне категорије која би требало да буде заштићена. Када је у питању привреда, ту не би требало да дође до великих скокова у цијенама", казао је Бичакчић.

Мирза Кушљугић, предсједник Центра за одрживу енергетску транзицију "РеСЕТ" и стручњак за енергетику, истакао је да су прије три-четири године упозоравали да је одгађање одлука о енергетској транзицији опасно.

"Ми немамо визију шта хоћемо. Ово што видимо сада је 'перфектна олуја' која се догађа у електроенергетском сектору. Више се не може контролисати догађаје. Пословање зависи од тога хоће ли пасти киша. То се прије свега односи на 'Електропривреду БиХ' и 'Електропривреду РС'. Приватне инвестиције се једине развијају, али то су инвестиције које су профитно оријентисане.

Да напоменем, ово није увозна струја, ово је интервентна увозна струја која није планирана да се увезе и која је много скупља од увозне струје. Једино рјешење за проблеме је корекција цијена навише. 'Електропривреда' у Мостару није овим обухваћена и неће бити погођена са ЦБАМ-ом, јер је 100 одсто производња из обновљивих извора енергије", нагласио је Кушљугић.

(Независне) Фото: БН