Мерима 1992. отишла код тетке у Београд и заувијек остала са Душаном
Мерима и Душан су 30 и нешто година у сретном браку. То што су различите националности и вјере није им сметало да се вјенчају у Београду током рата који је трајао у БиХ, преноси Нај жена.
Мерима Бузимкић из Босанског Грахова је те 1992. године са ратишта из Книна дошла војним авионом у Београд, у намјери да потражи тетку која је живјела у Батајници.
“У Београду сам 22. октобра 1992. године упознала свог садашњег супруга Душана. Послије мјесец дана нашег виђања, Душан ме позвао на своју славу. Дошла сам да помогнем његовој мајци и ту ме и запросио”, испричала је Мерима.
Мерима је пристала да остане са Душаном и да се уда за њега. У том моменту није знала да ли су њени родитељи уопште живи и шта се са њима дешава, јер је рат у БиХ био у највећем јеку.
“Годину дана смо живјели невјенчани, радили смо и сакупљали новац за свадбу. Убрзо послије свадбе смо добили двоје дјеце”.
Да брак у рату склопе муслиманка и православац, нису се сви, каже слагали одмах, но њих двоје остали су лојални једно другом и истрајни у намјери да ступе у брак..
“Кад сам сазнала да су ми родитељи живи, после пар година, ја сам им послала писмо. Тад сам им јавила да сам се удала у Београду за Душана Павловића и да имам двоје дјеце. Чак и да су се љутили, не би могли да утичу на мене јер сам ја већ оформила свој живот и основала породицу”.
Меримин отац Осман је на почетку мало негодовао јер се Мерима удала за Србина. Међутим, убрзо су промијенили мишљење када су упознали Душана.
“Када су сазнали да сам жива, били су срећни, јер су се плашили да су и мене изгубили. Љутио се тата мало на почетку, ал како народ каже, своје се месо не једе. Пошто ми је брат страдао у том рату у Босни, остале смо двије сестре и ја. Моји родитељи су толико завољели Душана, да су увијек говорили да им је то најбољи зет”.
Меримин отац Осман има три вјероисповијести у својој кући.
“Једна сестра се удала за Американца и живи у Њујорку, друга сестра се удала у Босни за муслимана, а ја за Србина Душана. Тако да мој отац у својој кући има три вјероисповијести”.
Када је Мерима дошла у Београд 1992. године, сви су знали одакле долази и које је вјероисповијести, али каже да никада није наишла на ружне коментаре.
“Никада нисам доживјела да ме неко увриједи, да ме попријеко погледа. Сретала сам и огорчене људе који су у том рату изгубили чланове породице, али ја лично никада нисам осјетила никакву непријатност”.
Мерима и Душан данас славе Божић са својом породицом. Иако обиљежава Бајрам, Мери каже да поштује све хришћанске, вјерске празнике, али да вјера и нација нису њена животна одредница.
“За мене је важно какав си човјек. Неважно је да ли се крстиш или клањаш”, објашњава Мерима и додаје да је у том духу васпитавала и своје кћерке, преноси Стил.
(Нови.ба) Фото: Сцреенсхот/Yоутубе
Повезане вијести
Коментари (9)
Љубав
Љубав нема грацице.кад то схватимо и кад нам се то поцне десавати онда цемо имати несто од зивота.паметни квалитетни људи прелазе све зивотне препрека а данас их јако мало.
Ненад-Нострадамус
Сви ми на крају схватимо да је једина подјела људи на добре и лосе.Медјутим многима је то право ускрацено па морају да прихвате и друге подјеле.
Е
Хвала богу да има и нормалног свијета
Занимљиво...
Е ово је прича која треба да се појави у свим медијима на простору бивше Југославије. Свака част. Ово је доказ да љубав побјеђује. Сретно вам било и да Бог вам да здравља и да дочекати да се играте са унуцима.
Рајмонд
Браво тако је .Живи ì здрави били ви и ваш пород.
30година
Кад схватимо да је то наса реалност на овим просторима, и када будемо једни друге увазавали у потпуности бице свима боље и сигурније а самим тим то це бити и снага овог балкана. Добри људи су свугдје исти , а лоси су лоси свугдје.
кал
Кад чује додик опет болница
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.