Критике ЦИК-а БиХ: Објављују имена оних који пријављују предизборни лов у мутном

Аналитичари кажу да је оваква пракса неприхватљива јер, прије свега, угрожава саме грађане који се одлуче да пријаве предизборне малверзације, а онда и зато што дјелује одвраћајуће на оне који су намјеравали да се обрате ЦИК-у због уочених неправилности.

Дакле, да поједноставимо - поставља се питање да ли ће Марко имати храбрости да пријави неку странку или кандидата кад види да је објављено име и презиме Петра који је то исто урадио.

Питање је потпуно легитимно, сматра политичка аналитичарка Тања Топић, која истиче да је спорно то што ЦИК ради.

"На 'јавну огласну' таблу постављају се грађани који долазе у једну врсту опасности у смислу да им се могу осветити далеко моћније политичке партије због те врсте пријава. То не би био проблем у једном демократском друштву, у којем је свијест и политичких субјеката и самих грађана на вишем нивоу, гдје се то подразумијева и као грађанска дужност", каже Топићева у изјави за "Независне новине".

И политички аналитичар Велизар Антић сматра да би ЦИК требало да одустане од праксе објављивања имена људи који пријављују политичке партије које крше правила игре у изборном процесу.

"Јавно објављивање имена сасвим сигурно представља одвраћајући фактор приликом било каквог пријављивања малверзација јер сви знамо да живимо у партократском друштву у коме су политичке партије на власти у потпуности овладале читавим системом", рекао је Антић.

Према његовим ријечима, јавно објављивање имена може бити велики проблем за грађане, поготово у мањим мјестима гдје се сви јако добро знају.

"ЦИК би људима који пријављују малверзације требало да буде захвалан што учествују у процесу побољшања изборног процеса и не би требало да их доводи у незгодну ситуацију да они сутра имају проблеме јер освета партија на власти често значи да су вам многа врата затворена", истакао је Антић.

Дамјан Ожеговић, виши истраживач и сарадник за правне послове у "Транспаренцy Интернатионалу БиХ", такође оцјењује да је ријеч о проблематичној пракси ЦИК-а.

"Многи пријавиоци нису ни свјесни да ће њихов идентитет бити објављен, прво политичким странкама против којих подносе приговор, а друго и цијелој јавности, јер се све сједнице ЦИК-а јавно преносе уживо. Они могу да трпе штетне санкције у смислу одмазде од стране политичких партија, уцјена и слично", рекао је Ожеговић за "Независне новине".

Други разлог због којег то ЦИК не би требало да ради је, према ријечима Ожеговића, то што они који знају за ову праксу не желе директно да пријаве ЦИК-у политичке странке.

"Они траже неке заобилазнице да би то пријавили, а директно пријављивање је најбољи начин пријављивања. Притом, ова пракса дјелује одвраћајуће јер грађани су они који су на терену, виде неправилности и тај ресурс је непроцјењив. Због тога ми губимо велики број информација о неправилностима са терена", појашњава Ожеговић.

Зоран Крешић, новинар "Вечерњег листа", издање за БиХ, каже да не види ниједан разлог зашто би пријаве против политичких странака биле јавне, јер је у суштини једино битно јесу ли странке прекршиле нове законске одредбе или, пак, нису.

"Зато мислим да Средишње изборно повјеренство не би требало да објављује идентитет пријавитеља како они не би имали посљедице, односно да им се ти људи освете на извјестан начин. С друге, пак, стране ја наше законске одредбе, када је ријеч о кампањи, не сматрам добрим и мислим да су пререстриктивне. Погледајте амерички примјер, тамо је и атентат саставни дио кампање... А смије се, примјерице, водити кампања и на дан избора", каже за "Независне новине" Крешић, док из ЦИК-а на наш упит нису одговорили.

Подсјетимо, грађани БиХ ће локалну власт бирати 6. октобра, а иако нас још неколико седмица дијели до предизборне кампање, бројне странке су се већ увелико захуктале у прикупљању гласова.

(Независне) Фото: Н1