Осуђени политичари могу се наставити бавити политиком?!

Наиме, Фадил Новалић, бивши премијер Федерације БиХ, налази се на издржавању четверогодишње казне због злоупотребе положаја у случају „Респиратори“. Ипак, чини се да не планира стати с бављењем политиком.

То је поручио у објави на његовом Фејсбук профилу, иако не би требало да има приступ интернету и друштвеним мрежама док се налази у Војковићима.

Без обзира на то што је против њега донесена и потврђена пресуда, закон у БиХ, барем у његовом случају, каже да Новалић неће имати препреке у бављењу политиком након што изађе из затвора.

То је за Клиx.ба потврдио и његов адвокат Сенад Пећанин.

– У пресуди би јасно писало да се Новалићу забрани обављање јавне функције. Он ће бити у могућности да се бави политиком након што заврши издржавање казне – каже Пећанин.

Његове тврдње потврђује и Кривични закон ФБиХ. Према пресуди Суда Босне и Херцеговине, Новалић, као и Фахрудин Солак и Фикрет Хоџић, прекршили су члан 383 КЗ ФБиХ, Злоупотреба положаја или овлашћења.

Кршење овог члана носи казну затвора од шест мјесеци до пет година, а у случају афере „Респиратори“, носи казну од три или више година, због количине прибављене имовинске користи од 200.000 КМ, према пресуди Суда БиХ.

Међутим, одређене пресуде са собом носе забрану политичког дјеловања, односно забрану обављања дужности, како то пише у Кривичном закону БиХ.

У том погледу је индикативан случај Милорада Додика, предсједника Републике Српске. Њему и в.д. директору Службеног гласника РС Милошу Лукићу се суди за члан 203а КЗ БиХ, односно кривично дјело Неизвршавање одлука високог представника.

Поред потенцијалне затворске казне, ова одредба КЗ БиХ носи и мјеру безбједности забране обављања дужности.

Поред овог члана Кривичног закона БиХ, забрану обављања јавне дужности добит ће све особе правоснажно осуђене за чланове Члан 219.б (Подмићивање на изборима и у служби која се финансира из јавних средстава), Члан 239 (Неизвршење одлуке Уставног суда БиХ, Суда БиХ, Дома за људска права или Европског суда за људска права), Члан 156 (Напад на уставни поредак) и Члан 157 (Угрожавање територијалне цјелине).

Важно је напоменути још једну важну одредбу – укидање казне одлуком вишег суда. Одлуке Суда БиХ могу бити поништене ако тако кажу Уставни суд БиХ или Европски суд за људска права.

Адвокат Ифет Ферагет појашњава шта би се у том случају десило.

– Ако би Уставни суд БиХ или Европски суд за људска права укинули пресуду, дошло до би до поништења цијелог поступка. Слиједио би нови судски процес, ако се имплементира одлука ових судских инстанци – појашњава Ферагет.

Треба истаћи да Фадил Новалић, као нити један други апелант пред Уставним судом БиХ, не може тражити очитовање суда у Стразбуру без одлуке највише судске инстанце у БиХ.

Имајући у виду да тренутно Уставни суд БиХ функционише без двојице судија из Републике Српске, те без једног из ФБиХ, питање је када ће уопште Новалићев случај, као и случај других апеланата, бити разматран.

Што се тиче бављења политиком, важно је рећи и да је Изборни закон поприлично нејасан у одредбама које се тичу кандидовања за законодавне функције.

Јасно је да особе које имају на снази забрану обављања јавне дужности не могу бити именовани на извршне функције (примјер: Премијер кантона или ентитета). Исто тако, посљедњим промјенама Изборног закона БиХ које је 26. марта ове године наметнуо високи представник, изричито је забрањено кандидовање и именовање особама против којих је донесена правоснажна пресуда за ратне злочине.

Нејасно је да ли особе против којих је донесена правоснажна пресуда у другим сферама могу бити кандидати на изборима те да ли они могу преузети дужност ако добију довољно гласова.

Мада, постоје одредбе у Изборном закону БиХ које предвиђају овакве случајеве. Тако члан 1.10 каже да мандат изабраног члана власти може престати ако се против њега донесе правоснажна пресуда која носи казну затвора од шест мјесеци или више.

Примјери из БиХ кажу да правоснажне пресуде у сферама које не наводе изричито да са собом носе забрану вршења јавне дужности не значе пуно. Рамо Исак, актуелни министар унутрашњих послова ФБиХ, је два пута био правоснажно осуђиван.

Рамо Исак, актуелни министар унутрашњих послова ФБиХ, је два пута био правомоћно осуђиван.

(Клиx)