Политичари зарад функције мијењају и националност

То да политичар у Српској на спавање оде као нпр. Србин, а пробуди се као Бошњак или Хрват, или да онај у ФБиХ заноћи као Бошњак или Хрват, а осване као припадник неког од друга два народа, а све зарад политике и интереса, за грађане у БиХ више и није нека вијест.

Међутим, иако је за политичаре то очигледно постало сасвим нормално, за грађане, како кажу, то није нормално нити прихватљиво.

“То је срамота али немају они образа ни два прста. Зато се и зову политичари. Ако је њима добро, није их брига за остале”, рекли су нам анкетирани грађани.

Промијенити вјеру и нацију је људско право и слобода који се не доводе у питање. Међутим, шта је са моралом?

Политика у БиХ је прије свега идеолошки националистичка, а са стајалишта морала, прагматична и подразумјева користољубивост, пљачку јавног новца и друштевних добара и превару грађана на сваки могући начин. Политичари то често раде, заклањајући се иза религије и нације, каже професор Филозофског факултета у Сарајеву Енвер Казаз.

“Политиком се код баве људи који спадају у најгори слој становништва, док честити људи бјеже из политике. Тако је политика згађена људима и умјесто општег добра постала је приватизована од стране политичких елита”, сматра Казаз.

Да је то класични макијавелизам на дјелу, по којем циљ оправдава средство, мишљења је социолог Владимир Васић.

“Тај циљ и то средство заправо су отишли толико далеко да су људи спремни да се одрекну својих корјена, да се одрекну дедовине зарад неких ситних пара. Дакле, то је срамотно понашање, у најмању руку, али добродошли у БиХ”, каже Васић.

Примјери, како их народ зове, “продаје вјере за вечеру” бројни су. Посљедњи је случај Драгане Чавке, Српкиње по рођењу која је постала Бошњакиња и као таква ушла у Управни одбор РТРС-а.

Најинтересантнији је случај Неркеза Арифхоџића који је био амбасадор БиХ у Турској као Бошњак, у Риму као Хрват, а у посљедње вријеме се изјашњава као Босанац.

Сем што су, у најмању руку апсурдни, да ли су такви случајеви и опасни?

Наравно да је опасно, каже за БН професор Правног факултета УИС у Бијељини Димитрије Шеранић.

“Ако сте спремни да свој идентитет, комплетно изграђен за 20, 30, 40 или више година спремни да подредите материјалној користи, замислите шта су ти људи спремни да ураде на нашу штету”, објашњава професор Ћеранић.

“Та лажна вјера јесте простор за производњу политичара као светих људи. Погледате ли лидере националних партија видјећете да су окружени улизицама који их сакрализују. Оно што је простор метафизике, простор духовности постало је идеолошко блато, улизичко бласто властодршцима”, истиче професор Казаз.

Послије свега, намеће се питање постоје ли негдје граница, да ли им је ишта свето и шта можемо очекивати од таквих људи?

“Мислим да овдје нема никакве границе ни у чему, те зато са таквим љидима не можемо очекивати напредак”, мишљења су анкетирани грађани.

“Овдје светиње одавно нема, нема доње границе, отишли смо у минус бесконачно. Но, увијек постоји горе од горега, тако да ја у будућности очекујем да ће се изјашњавати на дневном нивоу.

Ми ћемо једног дана морати да узмемо једну метлу, па да почистимо своје двориште. Да им кажемо “Сви ви којима је материјално на првом мјесту сада идете на посљедње мјесто гдје и припадате. Доста више и вас и вашега, доста више тог превјеравања””, сматра Ћеренић.

За крај, наду буде ријечи професора Ћеранића који је убијеђен да ће, како каже, пропаст морала којој свједочимо једном окренути коло среће и ствари поставити на право мјесто, те да ће испливати они који су вриједни и честити.

“А да ће ови да потпадају као жуто лишће са дрвећа најесен и да од њих више неће остати ни трага, ни сјећања, ни гласа”, закључује профwсор Ћеранић.

(БН)