Да ли ће Додик, Тројка и Човић прво прихватити, а онда поништити Шмитов закон!?

У парламентарној процедури би се ускоро могао наћи усаглашени приједлог измјена Изборног закона БиХ, сазнајемо од наших извора. Имали смо увид у текст ових измјена и према ономе што се може "на прву" закључити, ове измјене се умногоме разликују од измјена које је надвно наметнуо високи представник Кристијан Шмит.

ИЗВОР ЧЛАНОВА ЦИК-А

Једна од најочитијих измјена је избор чланова Централне изборне комисије. Наиме, у Шмитовим измјенама је наведено да кандидате за чланове ЦИК-а предлаже посебна комисија коју чине представници ВСТВ-а, ЦИК-а и државног парламента. У усаглашеном приједлогу ову комисију чине чланови колегија Представнићког и Дома народа ПСБиХ, што значи да је на овај начин владајућим странкама дата пуна контрола над ЦИК-ом.

Осим тога, према Шмитовим измјенама, за члана ЦИК-а се не може кандидовати особа која је у посљедњих 10 година прије расписивања конкурса имала било каквог додира са било којом странком. То значи да чланови ЦИК-а могу бити само особе које су потпуно изван странака. У усаглашеном приједлогу је ова одредба избачена, а остављена је ограда да чланови ЦИК-а не могу бити особе које су у посљедњих десет година прије кандидатуре биле савјетници или чланови кабинета било којег именованог или изабраног званичника (читај: Жељко Бакалар не може бити члан ЦИК-а).

За чланство у странкама није наведено никакво временско ограничење, осим да кандидат не може бити чалн било које партије. То значи да може дати отказ на чланство дан уочи кандидатуре и да на тај начин испуни овај услов.

Осим тога, у Шмитовом приједлогу је наведено како члан ЦИК-а, уколико му из било којег разлога истекне мандат у току изборне године, наставља обављати дужност до окончања изборног процеса. У усаглашеном приједлогу је ово избрисано и одмах би се расписао конкурс за новог члана ЦИК-а.

И избор чланова бирачких одбора је знатно промијењен у односу на Шмитове измјене. Наиме, према измјенама високог представника предвиђено је да предсједнике и замјенике предсједника бирачких одбора именује ЦИК БиХ. Према усаглашеним измјенама, предсједнике, потпредсједнике, као и све остале чланове бирачких одбора именују општинске и градске изборне комисије.

Осим тога, и за њих је уведено правило о забрани обављања функција савјетника или чланова кабинета, али само у пет година прије кандидовања за чланове бирачких одбора

ОДЛУКЕ ВИСОКИХ ПРЕДСТАВНИКА

Треба истаћи да, према одлукама Савјета за примјену мира и ранијих високих представника, било која одлука или закон које наметне високи представник, могу бити измијењени тек након што буду усвојени у скупштини на нивоу власти на којег се та одлука или закон односи. Тек тада, како је од раније тумачено, тај акт постаје "власништво" државе. До тада је "власништво" високог представника. То значи, да би измјене Изборног закона које је наметнуо Шхмит могле бити мијењане морају прво бити усвојене у оба дома ПСБиХ. За сада то није учињено.

Једна од могућности је да се странке које чине владајућу коалицију на државном нивоу договоре да усвоје Шмитове измјене, а онда одмах, можда чак и на истој сједници, усвоје и усаглашене измјене. С друге стране, ако се реализује такав сценарио, то ће у пракси значити да Милорад Додик и СНСД признају овлаштења која има Кристијан Шмит као високи представник.

(Ослобођење) Фото: Илустрација