Свјетске студије показују да не постоји веза између удаљености кладионица од школа

Проблем малољетничког клађења нигдје у свијету није ријешен удаљеношћу објеката легалних приређивача игара на срећу од школа, већ искључиво потпуном забраном уласка млађима од 18 година у ове пословнице и уз строгу контролу.

Иако је код нас законом све регулисано, поново се покрећу популистичке приче – таксе за кладионице, измјене закона и увођење минималне удаљености од 500 метара између образовних установа и кладионица. Такве иницијативе се никада нису добро показале, што се видјело и на примјеру сусједне Србије. 

Оваким потезом се не би ријешио проблем малољетничког коцкања, а град Бањалука би могао да се нађе у озбиљном проблему.

Наиме, планирани приходи Града од игара на срећу су око 4,5 милиона марака, па би тиме буџет Бањалуке био значајно оштећен.

И не само то – град би могао да се нађе у још већем проблему, јер су страна улагања заштићена законом. У случају тужби улагача, Град би морао да плати око 500 милиона марака одштете у арбитражи пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова.

Много је примјера и у сусједним земљама да овакве иницијативе представљају покушај прикупљања јефтиних политичких поена, а да се приређивање игара на срећу гура из легалне у црну зону, јер се клађење наставља на илегалним сајтовима. 

Из АЛПИС-а подсјећају да су према члану 7. Правилника о примјени стандарда одговорног приређивања игара на срећу, приређивачи дужни да спријече улазак малољетницима у објекте гдје се приређују игре на срећу. Овај Правилник се поштује у пословницама легалних приређивача у којима је улазак млађима од 18 година забрањен.

Увођење минималне удаљености између кладионица и школа нигдје у свијету није ријешило проблем малољетничког клађења.

Потврђује то и канадска студија „Мапирање распрострањености проблематичног коцкања и његова повезаност са приступачношћу лијечења и близине мјеста за коцкање“, која није нашла везу између постојања објеката за клађење у околини од 500 метара од школске установе и клађења малољетних лица у њима.

Оно чиме би надлежни органи морали озбиљније да се позабаве су угоститељски објекти у које малољетници могу да уђу када желе, а нестручно особље не провјерава године играча, нити су адекватно опремљени.

Законодавац је одредио да је терминале за игре на срећу обавезно опремити софтвером и хардвером који служи за читање података о старосној доби из личне карте играча, али то у се у угоститељским објектима не поштује.

Са друге стране, без обзира на то колико је објекат легалних приређивача игара на срећу удаљен од школе, малољетници у њега не могу ући, а бројне ригорозне контроле говоре да се Правилник о одговорном приређивању поштује.

ПРИХОДИ ОД НАКНАДА ЗА ПРИРЕЂИВАЊЕ И ПОРЕЗА 124.171.150 КМ

У случају законских промјена, државна каса би могла да буде на значајном губитку. Укупан приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитак у Републици Српској у 2023. години износио је 124.171.150 КМ, што је за 32 одсто више у односу на 2022. годину. 

БРОЈ ЗАВИСНИКА ЗНАТНО МАЊИ ОД ПОПУЛИСТИЧКИХ БРОЈКИ

У јавности се све чешће износе тврдње о порасту броја зависника од игара на срећу у РС, које се базирају на потпуно неутемељеним бројкама. На примјеру Србије се најбоље види како медији често стварају лажну слику, јер се говори о чак 300 пута већим бројкама! На основу података надлежних установа које се баве овом проблематиком, у цијелој Србији је тренутно око 1.000 зависника, а не више од 300.000 као што се представља.
 
(АЛПИС - Асоцијација легалних приређивача игара на срећу) Фото: СК