Холандија најавила вето, Мађари се цјенкају

Иако се воде маратонски преговори о приједлогу одлука највишег тијела ЕУ, којег чине шефови држава или влада 27 чланица овог блока, договора нема. 

Не само када је Босна и Херцеговина у питању. 

И Рикард Јозwиак, уредник Радио Слободна Европа потврђује у својој овоседмичној анализи дешавања у ЕУ да је страх од холандског вета БиХ - реалност. 

"Холандија је посљедњих дана у Бриселу гласно говорила о томе да Босна уопће не заслужује започети преговоре о приступању и изразила је спремност да стави вето на сваки такав потез", пише он у својој анализи.

Самит ЕУ планиран је за 14. и 15. децембра.

Осим Холандије, одлуци о макар и условном почињању преговора с БиХ "када се постигне неопходан степен сагласности с европским критеријима проширења" противе се и Њемачка и Француска. 

Уз БиХ, почетак преговора требао би бити одобрен и за Украјину и Молдавију. У оквиру пакета проширења, Европско вијеће требало би одобрити и кандидатски статус за Грузију. 

То можда и неће бити проблем, мада о статусу званичног Тбилисија и грузијском европском путу (као и Молдавије), нема неких дебата. "Копља се ломе" око Украјине и Босне и Херцеговине. 

На европском путу Кијева стоји Будимпешта. Опет. И опет. 

Европске бирократе вјерују да је нова блокада Мађарске према Украјини - цјенкање. 

Због сукоба око владавине права, Европска комисија увела је санкције Мађарској. Блокирано је до 30 милијарди евра помоћи. Данас се очекује деблокада неких 10 милијарди евра помоћи Брисела Будимпешти. 

Томе се снажно противи цијели низ европских званичника, али су Њемачка и Француска за, па за гласове и аргументе против мало ко и мари. 

На самом Орбану је шта ће бити даље.

Он је става, и то је написао у недавном писму предсједнику Европске комисије, да Украјина ни по чему не заслужује да буде на европском путу јер је - уз остало - "најкорумпиранија држава у Европи".

Противљење премијера Мађарске отварању преговора о чланству Украјине у Европској унији има и дубље коријене, обзиром на његове изразито проруске ставове.

У Бриселу се, дакле, надају да би преговори на Европском вијећу могли довести до компромиса - Украјини и Молдавији одобрио би се почетак преговора о уласку у ЕУ, а Орбан би, заузврат, добио не само најмање 10 милијарди долара, већ и обуставу даљих санкција против Русије и - њему још битније - укидање још неких казнених мјера према онима које се већ раније оптужује да финансира руску агресију на Украјину. 

Ту на сцену ступа БиХ.

Ако Украјина и Молдавија добијају почетак преговора, а ефективно не контролирају сву своју територију, већ је између 10 (Молдавија) и 20 (Украјина) посто њене територије под контролом Русије, зашто би БиХ - која такве проблеме нема - морала бити кажњена!? 

Уз то, како се ЕУ може ширити на Исток, а да ништа не ради у свом стомаку - западном Балкану? 

Државе, њих десетак, ЕУ, предвођене Аустријом, Словенијом и Хрватском, снажно инсистирају на томе да се западни Балкан не смије изостављати из даљег процеса проширења. БиХ, фактички, једина из нашег региона има неки (квантитативни) помак на свом европском путу. И за то треба бити награђена. 

И Јозwиак у својој анализи наводи да би се чак могло десити да - ако договора о БиХ нема - нема ни договора о проширењу и све би се могло одгодити барем до марта наредне године. 

Многи се у Бриселу уздају у то да ће неки компромис бити постигнут и да ће он подоста личити на ставове које је изнијела Европска комисија у својим годишњим извјештајима о напретку на европском путу и за Молдавију и за Украјину и за БиХ. То би значило да преговори о чланству Кијева и Кишњева могу почети, а да ће Европска комисија до марта извијестити Европско вијеће о напретку БиХ на провођењу неких од чувених 14 критерија.

Ако помака буде, а најављује се из Сарајева да ће их бити и прије марта наредне године, онда је могуће да почетком прољећа стигне одобрење приступних преговора за БиХ. 

Ако Холандија одиста не потегне вето и све (у вези БиХ и западног Балкана) врати на почетак, пише Политицки.ба.

(БН) Фото: Илустрација