Град који је свијет заборавио

Ани се први пут спомиње у 5. веку, а престоница Јерменије је постао 961. До 18. века је био потпуно напуштен. Данас је језиви и напуштени град духова који "стоји сам" на платоу у удаљеним висоравнима на североистоку Турске, 45 километара удаљен од турског града Карса.

Посетиоце који пролазе кроз Ани одмах дочекају градски зидови с панорамским погледом на рушевине које обухватају три века и пет царстава - укључујући Јерменце, Византијце, турске Селџуке, Грузијце и Османлије.

Град Ани је уступљен Русији када је Отоманско царство поражено за време руско-турског рата. Након избијања Првог светског рата, Турци су се борили да се врате на североисток Анадолије. Иако су повратили Ани и околину, у регији је формирана Република Јерменија.

Рушевине древног моста преко реке Акхуриан, која вијуга на дну јаруге и тако ствара природну границу, нико не дира с обзиром на спорно стање турско-јерменског односа. Ове две земље већ дуго се не слажу око масовних убистава Јерменаца који су се догодили у оквиру Османског царства током Првог светског рата. Турска је службено затворила своју копнену границу са Јерменијом 1993. године као одговор на територијални сукоб између Јерменије и турског савезника Азербејџана.

Историчари су дуго тврдили како је Ани заборављени средњовековни Нексус и као резултат тога, град је сада на пробној листи за признавање у УНЕСЦО-ову Светску баштину. Уз мало среће и пажљивим рестаураторским радовима који су почели 2011. године, град може да оживи.

Научници процењују да је у 11. веку, популација у Анију достигла чак 100.000 људи. Уметничка визуализација на основу археолошких налаза, показује како је град одисао средњовјековном гужвом са безброј занатских радионица и импресивних цркава.

Познатом као "град са 1.001 црквом", у Анију су јерменски владари и градски трговци финансирали велики број богомоља. Археолози су открили доказе о постојању најмање 40 цркава, капела и маузолеја до данас.

Б 92