Кад тетоважа досади...

Међутим, како расте број тетовираних људи, тако расте и број оних који након неколико година тетоважу желе да уклоне па дерматолошке ординације свакодневно примају упите о начинима одстрањивања.

„Културолошки поглед и социјална прихватљивост континуирано се мењају. Данашња тетоважа можда већ сутра неће нам бити прихватљива због другачијих спознаја, промена естетских ставова, окружења или друштва, нове слике или новог имена у нашим животима“, каже естетски хирург, мр. сци. Душко Малетић, који са супругом др Инес Малетић, специјалисткињом анестезиологије, реаниматологије и интензивног лечења и кћерком др Аном Малетић, специјалисткињом пластичне, реконструктивне и естетске хирургије од 1997. у Дарувару води поликлинику естетске хирургије.

Др Малетић уклањањем тетоважа бави се од почетка деведесетих. Тада су мушкарци масовно долазили да скидају натпис ЈНА са својих тела. Данас се највише тражи брисање срца са стрелицама, датума и имена.

„Постоји нешто на шта пацијент не може сам утицати, а то је истезање и опуштеније делова тела, услед мршављења или дебљања. Лепо направљена тетоважа цвета на дојци девојке од деветнаест година након порођаја и дојења биће изобличена и сигурно више неће бити естетски прихватљива“, објашњава др. Малетић.

Приликом тетовирања људи о томе не размишљају превише, баш као ни о мотиву који ће истетовирати. Пошто се често предају рукама аматера, резултати су понекад погубни.

Др Малетић се присетио најдрастичнијег случаја из своје каријере. Једна пацијенткиња је на надлактици имала нацртан мушки полни орган, и то врло ружно. Одлучила је да га избрише уочи удаје.

Некада су тетоваже скидане искључиво хируршки што је мукотрпно и тешко, с видљивим ожиљцима након захвата. Данас се то све више ради знатно лакше, ласерима. „И ласерима их није могуће избрисати као гумицом. Потребно је више третмана у одређеним временским интервалима, али ожиљак је готово минималан“, објашњава др Малетић.

Извор: Б 92