Нова власт у Мађарској обуставила све пројекте које су договорили Виктор Орбан и Милорад Додик

Славиша Симојловић из Бијељине већ је обезбиједио око 8.000 евра сопственог новца за нову пољопривредну механизацију када је сазнао да је нова мађарска влада зауставила програм субвенција за Републику Српску (РС).

Програм подстицаја за куповину мађарске механизације искључиво за пољопривреднике из Републике Српске покренут је 2021. године, након састанка бившег мађарског премијера Виктора Орбана са лидером владајуће странке у Републици Српској Милорадом Додиком.

Пакет је био вредан 100 милиона евра осигураних из мађарског буџета, од чега је утрошено најмање 28 милиона док су пољопривредници из Републике Српске учествовали с додатних најмање 12,9 милиона евра сопствених средстава.

Он је у претходна два круга програма 2022. и 2023. године купио механизацију вриједну око 30.000 евра, за што је он сам морао обезбиједити најмање 12.000 евра свог новца.

Фондација за одрживи развој "Прогрессус", преко које се проводио програм у Републици Српској, саопштила је 16. октобра да обуставља реализацију тендера након што је нова Влада Мађарске, формирана након избора 12. априла, обуставила финансирање.

"Сви који су конкурисали на БТП-26 биће обавијештени о прекиду Јавног позива БТП-26", навела је Фондација о обустави гранта за који су се пољопривредници пријавили у марту 2026. године.

Јавни позив отворен је 13. марта ове године, а затворен само пет дана послије због, како је тада саопштено из Прогрессуса, великог интереса пољопривредника.

Према подацима Прогрессуса, примљено је 1.025 пријава из Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ, двије од три административне јединице у БиХ. На програм нису могли аплицирати пољопривредници из другог ентитета, Федерације БиХ.

Ова фондација регистрована у републици Српској искључиво за овај програм није објавила колика је била укупна вриједност тражених бесповратних средстава, а пољопривредници су могли очекивати износ од 2.500 до 25.000 евра.

РСЕ до закључења овога текста није добио одговоре Фондације Прогрессус на питања о разлозима обуставе програма, броју прихваћених пријава и хоће ли бити расписивања новога јавног позива.

Одговор на иста питања није стигао ни из Владе и Министарства пољопривреде Републике Српске.

Грантови према Републици Српској ишли су преко Централноевропске непрофитне развојне мреже (ЦЕД) из Будимпеште, која програм проводи у име мађарске владе.

РСЕ до закључења овога текста није добио одговоре Владе Мађарске ни ЦЕД-а на питања о разлозима укидања програма, могућности његова наставка те судбини преосталих средстава из раније најављеног пакета помоћи од 100 милиона евра.

Шта кажу пољопривредници?

Јовица Митровић из Шамца каже за РСЕ да је кроз претходна два позива купио машину за бушење земље и приколицу за трактор.

"Пуна цијена подривача била је око 20.000 евра, а мене је изашао око 12.000 евра. Приколица ме је изашла око 7.500 евра", рекао је Митровић за РСЕ.

Планирао се пријавити и на посљедњи позив, али каже да није ни успио поднијети пријаву на једном од пунктова отворених у Републици Српској.

"Отишао сам да се пријавим, а човјек ту у Шамцу ми је рекао да ни не покушавам јер је све већ попуњено. Било је одобрено два милиона евра, а пријављено сто милиона. Нешто ту није било усаглашено. Можда би то нешто и било да [премијер Петер] Мађар није суспендовао све што Орбан радио", казао је Митровић за РСЕ.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић каже за РСЕ да су "фармери с разочарањем примили вијест о обустави програма".

"Подршка је била значајна и озбиљна, а пољопривредници су је искористили у максималном капацитету у прва два позива. Очекивали смо да ће бити и трећи, али до њега ипак није дошло. Идемо даље", рекао је Маринковић.

Постицаји Републици Српској или мађарском извозу?

Тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик и мађарски премијер Виктор Орбан најавили су 2022. године пакет помоћи економији и пољопривреди Републике Српске вриједан 100 милиона евра.

Колики је тачно новца досад заиста исплаћено није јавно објављено, а одговор нису дали ни Прогрессус, ни њихови мађарски партнери.

Пољопривредници из Републике Српске нису добијали новац директно на рачуне.

Умјесто тога, морали су поднијети захтјев за купњу механизације, опреме и алата произведених у Мађарској, уз обвезно властито учествовање од најмање 30 посто вриједности инвестиције.

Морали су платити и порез на додану вриједност (ПДВ) од 17 посто, који се плаћа код увоза у БиХ.

Фондација Прогрессус из РС провјеравала је пријаве и просљеђивала их партнерима из ЦЕД-а у Будимпешти на коначно одлучивање.

Након одобрења средстава корисници су уплаћивали властито учешће, а Фондација је новац исплаћивала добављачима механизације.

На јавним позивима из 2022. и 2023. године одобрено је укупно 1.959 пројеката из РС, а из мађарског буџета за набавку пољопривредне механизације, опреме и алата мађарским произвођачима је исплаћено више од 28 милиона евра.

Пољопривредници из Републике Српске уплатили су додатних 12,9 милиона евра властитих средстава, па је укупна вриједност купљене механизације и опреме премашила 39 милиона евра.

Одбијен је тек 50-ак пријава.

Прву механизацију набављену кроз мађарски програм подршке пољопривредницима у Републици Српској уручио је у јулу 2023. тадашњи мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у присуству званичника Републике Српске предвођених Додиком.

Професор Економског факултета у Тузли Адмир Чавалић казао је за РСЕ да је упитно да ли се такав модел финансирања уопште може сматрати бесповратном развојном помоћи.

"Користи могу имати и купац и продавач, али то није класичан модел грантова или субвенција", рекао је Чавалић за РСЕ.

Пољопривредници су, подсјећа Чавалић, могли куповати искључиво опрему произведену у Мађарској.

Истовремено су морали обезбиједити најмање 30 посто властитог новца што се може проматрати као инструмент унапрјеђења продаје мађарских производа.

Дио новца отишао је и посредницима који су испоручили механизацију пољопривредницима, но њихова имена нису објављена.

Сарадња Додика и Орбана

Везе између мађарског премијера Виктора Орбана и лидера владајуће станке и бившег предсједника Републике Српске Милорада Додика су се развијале углавном мимо државних институција БиХ.

Сарадња је укључивала политичку подршкуБудимпеште Додику у споровима са Западом, противљење мађарске владе санкцијама ЕУ против званичника Српске те низ финансијских аранжмана.

Међу њима се посебно истиче кредит од око 126 милиона евра, који је Република Српска 2022. године обезбиједила преко мађарске државне Извозно-увозне банке (ЕXИМ), а који је кориштен за рефинансирање ранијих обвеза и очување буџетске ликвидности.

Осим програма помоћи за предузетнике и пољопривреднике у Републици Српској Орбанова влада је најављивала улагања у енергетске и инфраструктурне пројекте, укључујући дио иницијатива из којих се повукла Њемачка због, како је образложила њемачка влада, сецесионистичких потеза власти Републике Српске.

Критичари су такву сарадњу описивали као политички мотивисану и недовољно транспарентну, док су власти у Бањалуци наводиле да је ријеч о "стратешком партнерству" које је Републици Српској осигуравало политички и финансијски ослонац у периоду појачаних међународних притисака.

(РСЕ)