Шта је важно да својој дјеци оставите у насљедство?
Док размишљамо о материјалном богатству које ћемо им оставити, често заборављамо да постоји наследство које нема цену.
Сваки родитељ настоји да својој деци обезбеди што бољу будућност, па се током живота труди да им остави нешто у наследство. Неко штеди новац, неко гради кућу, купује стан или земљу, а многи највећи део свог радног века посвете томе да деци створе сигурност и олакшају им живот.
Ипак, док размишљамо о материјалном богатству које ћемо им оставити, често заборављамо да постоји наследство које нема цену и које не може да нестане протоком времена.
Управо на то подсећа прота Мирослав Живковић, истичући да родитељска брига не би требало да се заврши на томе да деци оставимо кров над главом и материјалну сигурност.
Највећа инвестиција за вечност јесте дете које нас неће заборавити пред Богом.
Много важније од свега што можемо да им препишемо, поклонимо или оставимо јесте да их од малих ногу научимо вери, молитви и поштовању својих упокојених.
„Можемо својој деци оставити куће, земљу и богатство, али највеће што им можемо оставити јесте вера у Бога и молитва у срцу. Ако их научимо да се прекрсте, да запале свећу, да оду на гробље и помоле се за своје упокојене, онда смо уложили у нешто што ни смрт не може уништити“ , наводи прота Мирослав.
Доћи ће дан, како истиче, када нас више неће бити. Други ће живети у нашим кућама, други ће трошити оно што смо стицали.
„Али ако наше дете стане крај нашег гроба, запали свећу и изговори: 'Господе, упокој душу мојих родитеља', тада ће наша љубав наставити да живи кроз његову молитву. Зато не остављајмо деци само оно од чега ће живети, него их научимо и да се моле за оне од којих су живот примили“, наглашава он и наставља:
„Јер највећа инвестиција за вечност јесте дете које нас неће заборавити пред Богом.“
Повезане вијести
Коментари (17)
мислим.
Кад видим ко иде у цркву у мом мјесту стицем утисак да је религија само за ретардиране.
борац
Све паре треба дати цркви и лоповима а дјецу васпитавати да остану исти ми.
Ана Марија
Цаст Богу и вјери.Да уцим од данасњих попова.Који се дадосе у политику ,који грабе и рукама и ногама.Оцит примјер у БЛ.Мајка одхранила два сина два попа ,са својих 60 година рибала улазе у зградама.Од таквих да уцим.Својим драгим родитељима,бабама и дједовима,тетама ...идем и ици цу зато сто осјецам захвалност и потребу,сто су ме родитељи одгојили,а не да ми ви прицате празне прице сваки умате возни парк као да сте у Њемацкој.Народ цам гладан и сиромасан,кога помазете.
Драгиса
Назалост,морам реци да није за свакога да буде родитељ.Лако је дјеци која имају цестите људе за родитеље.Обилазим ја њихове гробове али су као људи били никакви.Никад ниста нису радили,само пили,свалерали се и брукали своју дјецу.Умрли су јер је то природан процес али су своју дјецу дрзали само као тобове и банкомате.Снасли смо се ми али смо крали испит зивота од других људи.Ваљда Драги Бог погледа и помогне.Нисам ни сигуран цији сам а то боли.Хвала попу али он говори из црквених књига а треба многу дјецу питати како им је у дуси.Искрено због комсија одем на гробље али се ако цемо искрено стидим реци цији сам А ТО БОЛИ ЛИ БОЛИ,ЗАТО АКО НИСИ ЦОВЈЕК НЕМОЈ БИТИ НИ РОДИТЕЉ.МАТЕРИЈАЛНЕ СТВАРИ СУ НИСТА У ОДНОСУ НА ДУСЕВНУ БОЛ.ХВАЛА СВИМА КОЈЕ ЦЕ МЕ РАЗУМЈЕТИ.
Го
Лепо речено и стварно . Али човек се не мора показивати да нешто ради да га други виде и они који не могу или нису ту ако у срцу имају пажњу према путницима који су отишли имаће и према Богу . Моли се душом својом и веруј у Бога а праштај да ти опроштено буде и не мрзи целим бићем ,. Има ствари кад се не може написати ни рећи а оне су те које Господ види и чује . Сваки нормалан човек гради како му је Бог рекао и остави своме а кад дође нови он ако је наследио од свог старог неће заборавити да не гради у песку и мочвари да штити што му је дато и да цени прво Бога што живи а да воли оне који су на путу господњем .
Јој шупље
Значи ово шупљирање је стварно постало досадни, а звучи као да је чак и АИ генерисано...
искрено
И атеисти иду на гробље својим родирељима, зар не?
Оли
Лијепо рецено назалост ово је врло ријетко.Не држимо до вјере као други народи који дјецу уче од малих ногу.Материјално нам је постало преокупација све сто је морално и карактерно отисло у заборав.Част појединцима🙏
Хаха
Мени су моји само то и оставили да им одем на гроб и запалим свећу. Ја сам задовољан ма и презадовољан јер ништа ми друго није ни требало. На моју жалост ја то немам коме оставити
Тако је
Одлицно рецено!
Козарчанин
Истина 1/1!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.