ИРБ преузима ризик извозника, а своје дугове није наплатила

Инвестиционо-развојна банка Републике Српске покриваће до 90 одсто осигураних потраживања домаћих извозника уколико страни купци не измире своје обавезе. Стандардни лимит осигурања износиће 400 хиљада евра, а у посебним случајевима до 700 хиљада евра по купцу.

Привредник Саша Тривић поздавља нову мјеру. 

„Мјера је добра уколико не дође до злоупотребе у смислу да неко лоше ради у односу на оно како је предвиђено, а знамо да знамо често гријешити. Генерално је добро као вид подршке за извознике, зато што ви кад растете и кад повећава се извоз, ви губите капитал који требате имати у обртним средствима и онда уколико вам купац не плати ви сте угрожени. Тако да је ово једна добра мјера помоћи привреди у случају извоза“, каже Тривић. 

Заштита се активира у случају несолвентности купца или кашњења у плаћању дужег од 60 дана након уговореног рока.

Након исплате штете, право на наплату дуга прелази на ИРБ. Подршка извозницима је пожељна, али постоји један проблем, упозорава економиста Зоран Павловић. 

„А то је, како ће ИРБ, који би требало да обавља тај посао, да се избори са неисплаћеним потраживањима из иностранства, кад нисмо у стању да наплатимо потраживања у земљи, па смо их продали адвокатској канцеларији која се тиме чак не смије ни бавити“, објашњава Павловић. 

Гарантовати наплату из иностранства је врло тежак и сложен посао, објашњава Павловић и поставља питање имамо ли стручне људе који ће се тиме бавити. 

„Постоје методи за све, али то неко мора да зна да ради, али не знам ко, именом и презименом. Донети пропис који је подршка привреди је одлично, али морамо знати да ли је проблем наплате везан за доаћег партнера, за страног партнера. То је врло сложена операција“, каже Павловић. 

Тако ће ИРБ, осим преузимања ризика, морати да преузме и посао наплате дугова од страних компанија. А колико је то сложен задатак, показује и чињеница да ни наплата домаћих потраживања није увијек била успјешна. 

(БН)