Срдановић за Клиx: Судови су рекли своје за Сребреницу!

Пратимо ваше изјаве и ставове о унутрашњим питањима у Србији, о великој побједи, о ономе што се дешавало и ономе што вас очекује. Ви и ваше колеге најавили сте промјене у односима према сусједима: Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. За почетак, јесте ли се већ чули с неким од званичника из БиХ, јесу ли вам честитали?

Званичници из БиХ мени лично нису честитали, али не мислим да је уопште било какав проблем посриједи. Просто, у систему у коме нема евидентног лидера, можда је неко други, ко је раније имао другу врсту контакта, добио ту врсту честитке.

Ја то свакако сматрам једнако вриједним као да сам је лично добио. Тако да, било коме с листе да је званично пренесена честитка, сматрам једнако вриједним као да је и мени лично пренесена.  

Како се најављене промјене у односима према сусједима могу одразити конкретно на Босну и Херцеговину?

Свакако у позитивном смислу. Нико од нас није наступао с наративом који је говорио било шта што је дестабилизација система регионалне сарадње.

Мислим да смо сви ми с изборне листе и све активности које је имао студентски програм, односно студентски покрет, ширили добросусједске поруке, прије свега унутар саме наше државе, а затим и поруке мира и пријатељства ван граница државе.

На челу нашег претходног режима био је човјек који је фактор дестабилизације региона од раних ‘90-их, тога су сви свјесни. И ја лично сам свјестан свега што је наш претходни предсједник изјављивао ‘90-их година. То су изјаве које су срамне за историју наше земље и никада више нико неће смјети да их понови.  

Претпостављамо да мислите на ону изјаву “100 муслимана за једног Србина”.

Сасвим, сасвим! Врло сам свјестан шта је човјек изговарао и да је недопустиво за једног цивилизованог човјека изјављивати оно што је изговарао у парламенту Србије, потом као посланик, а потом и као врло високо позиционирани државник, све до мјеста предсједника Србије.

Многе ствари које је изрекао јесу срамота за државу и не смију да буду атрибуиране грађанима Србије и нама лично, поготово не нама на Студентској листи. То ће бити најважнија порука – никога од нас не можете наћи уз изјаве такве ксенофобне приче коју је он креирао кроз више од три деценије политичке активности.  

Александар Вучић је на неки начин покушавао да људи забораве све оно што је изјављивао ‘90-их година или у парламенту Србије. Зар не?

Е па то се просто не заборавља. Ја то никад нећу заборавити, јер он је тиме и мене осрамотио.

Знамо какав је однос режим Александра Вучића имао с бившим предсједником Републике Српске Милорадом Додиком и тренутном влашћу у Републици Српској. Хоће ли нова власт имати посебан однос с Додиком и Републиком Српском или ће партнер ипак бити Босна и Херцеговина као држава и њене институције?

Свакако да ћемо имати наставак партнерског односа и с једним и с другим ентитетом. Међутим, реалност је да је, као што је и код нас у Србији политичка елита често зубе трљала разне врсте наратива који нису ишли с циљем стабилизације регионалних дешавања, одређени број неодговорних политичких актера у региону изузетно токсично дјеловао, односно интоксицирао простор, поготово у предизборном периоду, када је било потребно да се сачувају политичке елите и њихов политички утицај.

Мислим да ћемо тражити кредибилне партнере за сарадњу у свим регионима, поготово на територији бивше заједничке државе, који имају цивилизоване темељне вриједности функционисања друштва – владавину права, једнакост, слободу медија и тако даље.

Али не може неко ко једну причу прича ове године, а потпуно обрнуту друге године, да буде кредибилан партнер у разговору, ма с које год стране био.

Оно што је посебно важно и нама изузетно осјетљиво питање јесте да ми заиста већ имамо посебне односе с Републиком Српском, које желимо и даље да проширујемо на темељу основних људских вриједности једног друштва.

Наравно да је то нама изузетно важан ентитет с којим ћемо даље проширивати односе, али у цивилизованом маниру, притом не угрожавајући никог другог због тога што ћемо сарадњу унапређивати на максимално могући ниво.

То никако неће бити начин на који ћемо угрожавати било кога другог у региону и нећемо ширити политичку мржњу, нетрпељивост и непоштовање, напротив.  

Људи у Босни и Херцеговини од нове власти у Србији очекују да званични Београд поштује независност, територијални интегритет и суверенитет БиХ. Недавно смо имали прилику свједочити да је Милорад Додик, када је против њега била расписана потјерница, прелазио у Србију и тако имао заштиту режима у Србији. Да сте ви у сличној позицији, бисте ли поштовали законе Босне и Херцеговине и расписану потјерницу или бисте пружали заштиту званичницима Републике Српске?

Видите, ми просто имамо наш заједнички студентски план који смо усагласили и на основу кога је и кренула платформа Студентске листе – да поштујемо постојеће правне акте ове земље. То је темељ наше активности.

Већ постоје, у складу с уставним законом, врло прецизно дефинисане клаузуле кад и како бисмо ми као држава требали дјеловати. Само је питање досљедности примјењивања како устава и наших домаћих закона, тако и преузетих међународних обавеза.

Наши правни експерти су врло свјесни да је у суштини велики дио неразумијевања, односно лоших одлука наше претходне власти, био у непоштовању елементарних уставних обавеза, овлашћења, права и закона Републике Србије, као и у непоштовању преузетих међународних обавеза.

То је био главни проблем у комуникацији у претходном периоду. Мислим да ће, с једне стране, досљедност примјењивања онога што већ постоји на папиру, потписаних и актуелно активних законских регулатива, бити довољан гарант да се ниједна слична ситуација не може десити у будућности.

А ако случајно нешто недостаје, а то ће наши правни експерти процијенити, можда ће и у том смислу бити потребно нешто додатно направити. Али ја као љекар сад просто не могу да кажем да ли је проблем у недостатку неког правног прописа. Оно што је генерално проблем јесте недостатак поштовања већ постојећих права, правила, закона и устава.

Ви и бројне ваше колеге са Студентске листе најављујете релаксацију односа у цијелом региону, за добробит свих народа који живе на простору бивше државе. Знамо да постоје јако тешка питања која се вуку три деценије или више. Какав је ваш став о ономе што се дешавало у Сребреници, о геноциду у Сребреници и Резолуцији у Уједињеним нацијама?

Па знате какав је став. Став је да постоје све те резолуције, којих смо свјесни, и које су као такве изнесене. Постоје и неки ставови Скупштине Републике Србије из 2010. године (Декларација о осуди злочина у Сребреници на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, оп. а.) која се опредијелила према свему томе.

Али оно што треба искрено и врло отворено рећи свима јесте да смо ми представници Студентске листе, листе коју су студенти изабрали вјерујући да ћемо ми, с оним што они немају, а то су искуство и експертиза, извести нашу земљу на бољи пут од онога којим је кренула.  

А морате признати да бреме одговорности имамо према дјеци, односно омладини која нам је дала право да њихове идеје спроведемо у дјело, а то су генерације рођене послије 2000. године, углавном, и то доминантна већина.

Морамо признати, и ви и ја, да то нису дјеца која су на тај начин директно утицала нити су директно оптерећена таквим питањима.

Они траже да направимо земљу у којој за све важе правила слободе, једнакости и права, и да им све те ствари које су се десиле давно прије њиховог рођења просто не наметнемо као бреме њихове одговорности, јер то није бреме њихове одговорности.

Траже да оно што је било, а било је пуно тога лошег, изузетно лошег, оставимо ономе што је већ уписано у разним правним актима које су донијели разни судови, да то оставимо историчарима да се тиме баве, а да се ми окренемо ка будућности.

То је просто и аманет који су наши студенти дали нама, и мени као њиховом професору, као задатак. Они ни мене нису оптеретили тим питањима, морате ме разумјети. Тражили су од нас да исправимо кормило ове земље у нашој унутрашњој политици, да креирамо услове за нормално, цивилизовано друштво.  

Дакле, одлуке судова ће се поштовати?

Судови су донијели такве одлуке. Ми немамо легитимитет да их мијењамо. Али ми нисмо окренути прошлости, ми смо окренути ка будућности. Свјесни смо свега што је било, али просто имамо обавезе које морамо да радимо унутар свог, да тако кажемо, дворишта, што је изузетно важно.  

Када будемо имали друштво у коме је дијалог дозвољен, у коме је дијалог отворен, у коме постоји слобода дијалога, свим другим евентуалним питањима, прије свега историјским питањима и чињеницама, треба да се баве људи који се тиме баве на правом научном нивоу, као што се, примјера ради, и ја бавим науком, која је без граница.

Ја сам љекар. Моја наука је без граница. Имам пријатеље свуда у свијету и пуно драгих пријатеља и у Републици Српској, и у Федерацији БиХ, и у Хрватској, и у Црној Гори, и у Румунији, и у Мађарској, свуда, разумијете?

Оног тренутка када крене стварни дијалог међу људима, проблеми који оптерећују друштва врло лако се рјешавају. Ја немам никаквих отворених питања са својим колегама из Босне и Херцеговине, Републике Хрватске или Црне Горе, никаквих.

Желим друштво у коме и у свим другим друштвеним сферама постоји отворен дијалог и у коме су рјешене све несугласице. То је у суштини једини начин да се иде напријед, а не да се стално враћамо уназад.

Ваш успјех и промјене које најављујете сигурно су пробудили наду код многих, а вијест о побједи на изборима одјекнула је у свијету. Сматрате ли да ће Студентска листа бити нека врста пионира за оно што се у будућности може дешавати у цијелом нашем региону?

Ово је јединствен случај не само у нашем региону. Колико су нам рекли наши историчари, експерти за историју државе, ово је феномен невиђен у историји Европе. Тако да ће ту бити доста посла за аналитичаре који се баве државом, како ће функционисати у будућности, да ли ће то бити неки модел, образац функционисања негдје ван земље.

Али нама је просто битно да је код нас дало резултат и да ћемо гледати да тај резултат пренесемо у квалитетније друштво у будућности.

И за крај, може ли се нова Влада Републике Србије формирати до Нове године?

Када немате могућност да нешто гарантујете, пошто није све у вашим рукама... То зависи од Републичке изборне комисије, од тога када ће бити проглашени дефинитивни резултати избора.

Од тог тренутка, у ствари, сат почиње да откуцава. До тада имамо незваничне резултате избора, који ће такви бити и званични, само је питање када ће бити званично прокламовани.

(Клиx) Фото: Тањуг