Зашто радници желе да раде у сусједним земљама?

Одговори никад доступнији, јер је све више wеб платформи које нуде огласе за запослење у другим државама, довољно је само неколико кликова да се отворе врата страног тржишта рада. Шта раднике мотивише да се одлуче на тај клик?
 
" Добри међуљудски односи, затим висина плате на другом мјесту и на трећем мјесту је могућност учења и напредовања у струци", каже маркетинг менаџер портала Мој посао Амила Јажић
 
или ријечима грађана:

"Људи иду из нужде, нико не иде што му је добро овдје.  
"Просто излаз, пошто људи овдје не могу да се запосле"
"Овдје неће да раде за минималац, доле су бар плаћени и онда се потруде и раде"

Тржиште рада у сусједним земљама попут Србије, Хрватске, Црне Горе и Сјеверне Македоније годинама је било отворено за сезонске раднике из БиХ. У посљедњем периоду све је више позиција које нуде стално запослење и то у различитим секторима.

"У Хрватској доста позиција се односи на куваре и конобаре. У грађевинарству то су тесари и армирачи. У Србији и Сјеверној Македонији више су тражени продајни профили ,радници у производњи, складиштари и доста профила као техничка корисничка подршка. Не можемо изоставити ни стручне позиције у финансијама ИТ сектору. "

И док радници трбухом за крухом одлазе у друге земље, послодавци у БиХ у све већим проблемима због недостатка радне снаге.

" Мислим да не постоји ни једна привредна грана која сада нема потребу за новим запошљавањем. Они су у суштини препуштени сами себи и недостатак квалификоване радне снаге покушавају да надомјесте преко доквалификације, преквалификације радника, повлачењем пензионера или увозом радне снаге"

И ту је парадокс домаћег тржишта рада. Радници у жељи да побјегну из земље, послодавци у трци за радницима, а према подацима из августа на евиденцији Завода за запошљавање Српске тренутно незапослених нешто мање од 50 хиљада радника.

Зашто готово 50 хиљада радника не успијева да задовољи потребе послодаваца или је можда обрнуто. Да ли су у питању мале плате, лоши услови рада или недовољно квалификовани радници?

"Држава мора да дјелује да ојача привреду, тако што ће донијети одређене процедуре и поједноставити, донијети закон о радном ангажовању на сезонским и пословања пословима. И прије свега радити на реформи самог образовања, гдје ћемо профилисати, односно модернизовати занимања која су сада потреба привреди, тј.ускладити из са тржиштем рада".

Ипак, изгледа да је много једноставније, али и јефтиније увести радну снагу из земаља трећег свијета попут Индије, Непала и Бангладеша, док домаћа радна снага одлази у потрази за бољом будућношћу. То отвара и ново питања, које ће промјене тај тренд за неколико година донијети у демографском погледу.

(БН) Фото: БН