Упозорење на талас поскупљења: Пет КМ за литар дизела?

Према ријечима стручњака, проблем није само у цијени сирове нафте. Све скупљи превоз танкерима, већи трошкови осигурања и раст маржи прераде повећавају цијену готових деривата, док се дио мањка надокнађује повлачењем нафте из складишта. За БиХ, која зависи од увоза горива то значи да се притисак са свјетског тржишта може пренијети и на домаће пумпе, а потом и на цијене робе и услуга.

Из Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске наводе да за сада нема опасности од несташице горива, али да би продужетак кризе могао довести до нових поскупљења и мањка робе на тржишту.

Предсједавајући Групације Ђорђе Савић истиче да су границе између цијене од три и пет марака за литар горива веома танке, те да ће кретање цијена све више зависити од стања на тржишту дизела, а не само од цијене сирове нафте на свјетским берзама.

Европска унија нафту плаћа знатно више него раније. Према подацима Евростата, вриједност мјесечног увоза нафте у другом кварталу 2026. била је 55,8 одсто већа од просјека у 2025. години, док је количина увезене нафте порасла свега 1,2 одсто. Другим ријечима, за готово исту количину сировине Европа је морала да издвоји знатно више новца. САД су иначе биле највећи појединачни снабдјевач нафтом.

Према ријечима стручњака на цијену деривата не утиче само мјесто производње нафте већ и трошкови њеног транспорта до рафинерија и испоруке готовог горива потрошачима. Поремећаји у пловидби кроз Ормуски мореуз, један од најважнијих свјетских праваца за транспорт нафте, отежавају снабдијевање и мијењају трговинске токове. Додатни ризик представљају пријетње пловидби кроз Баб ел Мандеб, као и напади на енергетску инфраструктуру и рафинерије.

Колико је транспорт поскупио показују подаци банке ИНГ. Зарада танкера за превоз сирове нафте почетком октобра премашила је 500.000 долара дневно, што је око десет пута више од просјека у 2025. години. Превоз нафте из саудијске луке Рас Танура до Ротердама, који је прошле године коштао око два долара по барелу, у септембру је премашио 35 долара.

На раст трошкова транспорта и прераде указао је и стручњак за енергетику Томислав Мићовић, наводећи да на тржиште утичу и проблеми у раду рафинерија, оштећења енергетских постројења и смањена производња појединих деривата.

- Посебно осјетљиво је тржиште дизела јер његова доступност не зависи само од количине сирове нафте. Ако рафинерије не могу да произведу довољно деривата или је њихов транспорт отежан, дизел може поскупјети и када цијена сировине не расте истом брзином - појаснио је он.

Додатну забринутост изазивају све мање залихе, чија би обнова могла потрајати и до двије године. На то је упозорио директор саудијског нафтног гиганта "Арамко" Амин Насер, истичући да би попуњавање испражњених складишта могло бити дуготрајно чак и ако се транспортни токови нормализују. Према подацима које је изнио, свијет је у кризу ушао са готово десет милијарди барела нафте у залихама. Од почетка поремећаја изгубљено је око три милијарде барела бруто понуде, док је више од милијарде барела повучено из складишта како би се надокнадио дио мањка. Процјењује се да је преостало мање од шест милијарди барела комерцијалних залиха, али није сва та количина одмах доступна тржишту.

Ситуацију додатно компликује раст маржи прераде. Према анализи ИНГ-а, маржа на прераду дизела у Европи почетком октобра била је око два и по пута већа од просјека у 2025. години. Економиста те банке Рик Луман процијенио је да би комбинација скупљег транспорта и високих маржи прераде могла повећати основну цијену литра дизела на бензинским пумпама за више од 50 америчких центи.

Та процјена не представља директан обрачун коначне малопродајне цијене у БиХ, која зависи и од набавне цијене готовог деривата, транспорта, пореза, акциза, маржи и времена потребног да се промјене на међународном тржишту пренесу на купце. Ипак, истовремени раст цијене сировине и трошкова транспорта, уз ограничену понуду деривата, могао би додатно појачати притисак на домаће цијене.

Европска привреда у великој мјери зависи од дизела. Ако истовремено расту цијене горива и трошкови логистике, произвођачи и превозници имају све мање простора да додатне издатке задрже на свом терету, па би дио трошкова могли пренијети на цијене робе и услуга.

Барел нафте марке брент крајем седмице коштао је око 103 долара, Ако би цијена достигла 150 или 175 долара, притисак на цијене деривата био би знатно већи. Долазак до 200 долара представљао би екстреман сценарио у којем би се истовремено задржали скупа сировина, проблеми у транспорту, високи трошкови прераде и ограничена понуда. У таквим околностима дизел у БиХ могао би се приближити цијени од пет марака по литру, а на појединим пумпама и премашити тај праг.

То, међутим, није извјесна прогноза, већ могући исход најнеповољнијег развоја ситуације на свјетском тржишту. Нафта од 200 долара није неизбјежна, као што ни дизел од пет марака није извјесност. Ипак, смањене залихе, нагло поскупљење транспорта и поремећаји у снабдијевању показују да ризик од новог таласа поскупљења није занемарљив и виси у ваздуху.

ПРОБЛЕМ ДО ПРОБЛЕМА

Економиста Бојан Станић каже да се проблеми у снабдијевању не завршавају на нафтним терминалима и бензинским пумпама. Како је истакао, поремећаји на поморским правцима, смањена производња у рафинеријама и промјене у транспортним токовима преносе се на цијелу привреду. Додатни проблем, додаје, представљају ниски водостаји европских ријека, који отежавају превоз робе и дио терета усмјеравају на друмски и жељезнички транспорт, по правилу скупљи од ријечног. 

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>Глас Српске)