Најновије
22:54 Успјела руска вакцина против рака - нестале метастазе 22:47 Врх СДС-а дошао на врата Ћопићу: Врати мандат странци! 22:35 Мудре мисли од прије 180 година описују живот у 21. вијеку 22:24 Пала балканска нарко-мрежа: Хапшења у Србији и Словенији 22:17 Хитно обустављени сви летови на територији Америке 21:39 Милиони за лобирање троше се у корист Додика, а не Српске 21:26 Главни одбор СДС-а заказан у недјељу у Источној Илиџи 20:50 Српска се задужује за нових 50 милиона КМ, камата 5,5 % 19:57 У понедјељак конститутивна сједница новог сазива Народне скупштине Републике Српске: Ко су прелетачи? 19:33 Од Ковачевића и СНСД-а можете очекивати само мржњу и подлост!

Бањалука: Премијера филма "Златни рез 42 - Дјеца Козаре"

У Бањалуци је почела премијерна пројекција филма Лордана Зафрановића "Златни рез 42 - Дјеца Козаре" о страдању српске дјеце и народа са Козаре у паклу усташког логора Јасеновац у злочиначкој НДХ.

Република Српска
Бањалука: Премијера филма "Златни рез 42 - Дјеца Козаре"

Премијери присуствују предсједник Републике Српске Синиша Каран, предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, министар управе и локалне самоуправе Сенка Јујић.

Премијерном приказовању филма присуствују и представници Српске православне цркве, дипломатског кора, представници Републике Српске у заједничким институцијама, представници Трећег /Република Српска/ пука Оружаних снага, преживјели логораши, те бројни представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске.

Пројекција и промција филма, одржавају се у Спортском центру "Борик" под покровитељством предсједника Републике Српске.

Филм је заснован на историјским догађајима и свједочењима о страдању српског народа Козаре, као и јеврејског и ромског народа током Другог свјетског рата, са посебним фокусом на дјецу, која су током офанзиве 1942. године одвојена од родитеља и депортована у логоре и друга мјеста широм тадашње НДХ.

Радња филма смјештена је у вријеме распада Краљевине Југославије 1941. године, када је, под покровитељством нацистичке Њемачке, основана квинслиншка НДХ, у оквиру које је формиран Јасеновац, логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и дјеца.

Кроз испреплетане перспективе жртава и починилаца, Зафрановић истражује анатомију зла, гдје Срби, Јевреји, Роми и хрватски антифашисти страдају од руку осморице усташких убица, од којих се један накратко побуни, али и сам постаје жртва зла којем служи.

Ово филмско остварење, у продукцији "ТС медија", настало је према сценарију Арсена Диклића и Зафрановића из 1986. године.

Ауторску и глумачку екипу, предвођену Зафрановићем, чини више од 100 глумаца и више од 60 професионалаца из цијелог региона, међу којима Мики Манојловић, Алексеј Бјелогрлић, Милан Марић, Катарина Радивојевић, Рене Биторајац, Леон Лучев.

Снимање филма помогле су институције Републике Српске и Србије. 

(Срна) Фото: Срна

Коментари (5)

Филмофил

У односу на Антонијевићеву "Дару..." овај је врхунске продукције и Зафрановић се базирао на све чињенице и околности и пуно пуно бољи филм у односу на овог Антонијевича који је приказао логор без Јевреја,Рома и свих оних који су били против НДХ,а нису припадали Србима!Једини логораши били Дара и 200 Срба који су се кретали кроз читав филм!!Глуп и дебилан филм дефинитивно,а овај Лорданов је за Оскара!

Арсић

Премијера је тог филма и надам се да ћемо га и остали моћи видјети ускоро а моје је мишљење да највеће одликовање Републике Србије и Републике Српске за тај филм треба додијелити Лордану Зафрановићу,човјек је то дефинитивно заслужио.

Мирослав С.

Треба Зафрановицу реци хвала, за уметност, за храброст, и доделити му нависе одликовања Србске и Србије, то је најмање сто му могу дати Срби. Зелим веровати да це филм бити кандидат за Оскара, и да це добити Оскара.

Милан

Позвали народ да додје и испалили. Нису рекли да је дзабе, само за одабране и позивнице, нека и они виде мало културе и да се сликају.....

Мирослав С.

Треба се суздрзати и бити пристојан. Ово је филм којег це моци и хтети видети сваки Србин, и сав нормалан свет, на свим континентима.

Величина текста