Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

БиХ осам година без провјере знања ученика

Босна и Херцеговина ни у новом циклусу међународног ПИСА тестирања функционалне писмености петнаестогодишњака није учествовала, чиме је, након учешћа 2018. године, поново остала без међународно упоредивих података о знању и вјештинама ученика.

Босна и Херцеговина
БиХ осам година без провјере знања ученика

Док су земље региона омогућиле својим ученицима да учествују у провјери знања кроз ПИСА програм, у БиХ одлука о учешћу није донесена, а саговорници оцјењују да се посљедице таквог приступа огледају у недостатку података на основу којих би се могло процијенити стање образовног система.

Наставник енглеског језика из Добоја Славица Марковић сматра да би резултати ученика, чак и након осам година, показали сличне проблеме.

„Дјеца можда знају лекцију, дефиницију или формулу, али када добију текст не разумију, не развијају критичко мишљење и не могу да донесу закључак“, рекла је Марковићева.

На проблеме у савладавању градива указује и податак да је готово 2.000 основаца и средњошколаца у Републици Српској прошле школске године ишло на поправни испит из математике, физике и српског језика.

Професорица српског језика Жељка Дамјановић из Добоја наводи да код дијела ученика примјећује летаргију и ослањање на вјештачку интелигенцију, умјесто самосталног размишљања.

Она истиче да је један од задатака школе развијање критичког мишљења како би ученици могли самостално процјењивати информације.

„Када изгубимо ту способност вредновања информације, да ли губимо слободу, да ли потпадамо под утицај нечијих мисли“, упитала је Дамјановићева.

Према њеним ријечима, одговорност за ниво знања и читалачке навике дјеце не може бити приписана само школи, јер значајну улогу има и породица.

Социолог Станислав Томић сматра да изостанак континуираног тестирања оставља простор за различита тумачења квалитета образовног система.

„Да ли постоје неке интересне групе унутар система којима то одговара – некоме одговара ко жели да створи слику о развоју образовног система или да имамо добар образовни систем“, рекао је Томић.

БиХ је у ПИСА програму учествовала 2018. године, а резултати су тада показали значајне проблеме у функционалној писмености ученика.

Социолог Давор Видаковић сматра да би континуирано праћење генерација било важно за креирање образовних политика.

„Ми немамо лоше генерације, него имамо генерације које не можемо да пратимо и да идемо у корак с временом. Како каже стара пословица – историја ће казнити оне који касне. Нема кашњења“, рекао је Видаковић.

Сљедећа прилика за учешће БиХ биће ПИСА 2029. године, а саговорници упозоравају да би одлука о учешћу требало да буде донесена правовремено како би ученици и образовне институције имали довољно времена за припрему.

До тада ће, без нових међународно упоредивих података, бити теже прецизно утврдити како ученици у БиХ стоје у односу на вршњаке из других земаља и које су кључне слабости образовног система.

(БН) Фото: Илустрација

Коментари (8)

Мирослав С.

Дајте деци занимљиве књиге за обавезну лектиру, па це деца цитати. И у моје време бирале су се књиге за обавезну лектиру, коју смо са муком цитали. Али смо цитали, јер су уцитељи ималу времена сваког уценика проверити. Ко заправо бира литературу?

Провинцијалац

Лектира се увијек бира да се из ње науци несто, а не за забаву. До родитеља је да код куце развију љубав према цитању, тако да им лектира не буде оптерецење вец уцење као сто уце сваки други предмет у сколи. Ако васе дијете цита забавне ствари код куце, вјерујте да неце бити никакав проблем да процитају и понеку "муцну" књигу за лектиру. Искрено, не знам ста дјеца данас имају као обавезну лектиру, мозда сте у праву да је избор лос. Коментарисем на основу мог сколовања које је било давно, али коментар је и даље валидан. Скола је образовна институција, васпитање и одгој се десавају код куце. Ако дијете није од родитеља науцило да цита, скола ту не мозе (и не треба) да поправи ствар.

Маркус-де

Тко це да их проверава кад ти исти који их требају провјерити немају појма о животу и у школе су досли преко странке,кревета или пара!

Дамир

Вратити осмогодисње образовање, максимално 6-7 предмета у средњој сколи, избацити непотребне предмете.

Незгодан

Па ста ако су клинци функционално неписмени? Па и убудуце це требати политицари на свим нивоима, од села, опстине, града па до врха РС. Кад буде затребало, наруцице се нека експрес диплома, и то је то! А ови сто су магарци па уце и разумију, они це и онако заврсити у иностранству.

Па

Њима знање не значи ништа. Битна је послушност и понизност.

Мирослав С.

Послусност и понизност, није особина нове генерације. Имају право, кад је цело друство накарадно. Одрастли измедју себе немају постовања, како да имају деца?

Маде ин Цанада

Шта има да се бадава брукате......

Величина текста