Арнаутовић најавио да ЦИК разматра ригорозне санкције

Арнаутовић је, одговарајући на питање о могућности одгађања избора, казао да се ЦИК држи одлуке о расписивању избора и да је њихов термин 4. октобар. Додао је да, када је ријеч о техничким, нормативним, финансијским и људским аспектима припреме, не постоје препреке за њихово одржавање.

„До сада, дакле, нема никаквих назнака да би по било којем основу тај датум могао доћи у питање“, рекао је Арнаутовић, додајући да је Централна изборна комисија „апсолутно спремна за одржавање тих избора“.

Говорећи о критикама дијела политичких субјеката на рачун нових технологија, Арнаутовић је казао да је њихово увођење нормалан процес, док је питање обима и избора конкретних технологија требало бити предмет детаљније парламентарне расправе. Подсјетио је да је ЦИК још од 2016. године радио на увођењу оптичких скенера, биометријске идентификације бирача и аутентификације на бирачком мјесту.

Када је ријеч о критикама и тврдњама које доводе у питање сигурност и интегритет избора, Арнаутовић је направио разлику између легитимне критике и дезинформација. Казао је да је расправа о технологијама и процедурама потребна, али да изношење тврдњи без основа може нарушити интегритет изборног процеса.

„Критика је апсолутно пожељна и потребна је расправа. И потребна је дискусија и о врсти технологија и процедурама и тако даље. Међутим, дезинформисање, стварање правног хаоса, стварање, да тако да кажем, малодушности, унапријед давање одређених процјена како ће неко некога преварити, како је софтвер припремљен за лажи и тако даље, може значајно да утиче на интегритет изборног процеса“, рекао је.

За неистините тврдње појединаца и политичких субјеката те обмањивање и дезинформирање јавности, посебно у смислу кориштења нових технологија и њихову поузданост, у чему предњачи предсједник СНСД-а Милорад Додик, сутра ће на сједници ЦИК-а бити разматране и ригорозне казне.

Према ријечима члана ЦИК-а, за такво понашање предвиђене су санкције, од новчаних казни до уклањања кандидата с листе, а у случају организованог дјеловања политичког субјекта могуће је и поништавање његове овјере.

„С обзиром да по службеној дужности водимо поступак у вези с тим и вјероватно ће услиједити одређене одлуке Централне изборне комисије, можда већ сутра на сједници. Тако да ја не бих пројудицирао и сад јавно износио шта се све ту припрема“, казао је Арнаутовић.

На питање може ли оваква врста утицаја на интегритет изборног процеса бити кажњена, Арнаутовић је одговорио: 

„Апсолутно. Већ сутра ће бити један дио санкција, али овдје је питање о врло крупним санкцијама које слиједе ако се настави са оваквом праксом.“

Говорећи конкретно о биометријској идентификацији, објаснио је да бирач на бирачком мјесту прво даје важећу личну карту, пасош или возачку дозволу, након чега се документ очитава, а бирач се аутентифицира отиском кажипрста десне руке. Нагласио је да се биометријски подаци претварају у алгоритам и да се не могу вратити у облик фотографије отиска прста.

Арнаутовић је истакао да биометријска идентификација треба спријечити злоупотребе попут гласања у име особа које нису изашле на изборе или су преминуле.

„Дакле, они који су мртви, апстиненти, који нису изашли, јер ако имате бирачко мјесто, напримјер, 400 бирача уписани, излазност је 50%, 200 бирача је изашло, 200 није. Остало је код куће у иностранству и тако даље. Било је у прошлости злупотреба да неко у њихово име потпише се и гласа. Дакле, то је сада немогуће“, рекао је.

Истакао је и да бирач неће остати без могућности гласања уколико дође до техничких проблема. Правилником о провођењу избора предвиђене су алтернативне процедуре за случајеве када уређај не може очитати отисак прста, као и у случају нестанка електричне енергије или прекида интернет везе.

„Фактички не постоји могућност да не буду избори. Увијек има алтернатива. Дакле, шта је задње? Задње је да се вратите на оно што сте до сада имали“, казао је Арнаутовић.

Када је ријеч о могућим хакерским нападима, Арнаутовић је казао да се ЦИК за такве сценарије припрема. Формирана је посебна јединица за имплементацију изборних технологија, а проведена је и симулација кибернетичког напада.

„Потпуно је дакле у тој вјежби нашој показано и доказано да смо отпорни на кибернетичке нападе и ми се надамо да ће тако бити. Да ли ће њих бити? Њих ће свакако бити, у свијету се они дешавају, ништа није идеално“, рекао је.

Арнаутовић је појаснио и да скенер неће имати коначну ријеч о важењу гласа, јер је законом обавезно ручно бројање. Уређаји ће током гласања бити у оффлине моду, а тек након затварања бирачких мјеста резултати ће бити одштампани, потписани од чланова бирачког одбора и потом послани на централни сервер ЦИК-а.

„Ако постоји, дакле, разлика између онога што је електронски показано и онога што је ручно, иде се у једну процедуру у главном центру за бројање. За поновно бројање и поновно скенирање“, казао је.

(Федерална.ба)