Европска унија се суочава са кризом хране због суше

Економисти процјењују да ће губици вјероватно повећати цијене хране у наредним мјесецима.

Јун и јул били су најтоплији у западној Европи, према подацима агенције ЕУ за климатске промјене “Цоперницус”, која је упозорила на “континуирани ризик од топлотних таласа који ће погодити већи дио Европе” током августа и септембра.

Мањак сточне хране
У Француској, једном од највећих произвођача житарица у ЕУ, резерве подземних вода озбиљно су исцрпљене у већем дијелу земље до почетка августа, према националном геолошком заводу.

“Принце де Бретагне”, велико удружење задруга произвођача у Бретањи, прошле седмице упозорило је на “историјску кризу поврћа”. Предвидјело је пад приноса од 40 одсто за грашак, 60 одсто за брокулу и између 50 и 100 одсто за артичоке овог љета.

Ериц Леграссе, предсједник “Унилета”, водећег француског удружења произвођача конзервираног и смрзнутог поврћа, рекао је да су интензивне врућине погодиле и сјеверну и југозападну Француску, описујући кризу као “ријетку”.

У међувремену, узгајивачи стоке упозорили су на растући “мањак у производњи сточне хране” уочи зиме. Француски Национални одбор за подршку јаја процијенио је да су топлотни таласи смањили дневну производњу за око милион јаја, док су живинарске фарме пријавиле високе стопе смртности.

У сјеверној Италији, дому једне од главних европских регија за узгој риже, несташица воде оставила је нека поља “потпуно мртва, спаљена, са осушеном рижом”, према Цолдиреттију, највећем удружењу пољопривредника у земљи.

Пољопривредници у Шпанији такође су пријавили значајан пад приноса житарица, као и мањак сточне хране.

 Знатно мање житарица

Њемачко удружење пољопривредника упозорило је у уторак да ће производња житарица бити седам одсто, односно 3,3 милиона тона, нижа него прошле године. Најтеже погођене регије на југу земље могле би потенцијално претрпјети потпуни неуспјех усјева.

У сусједној Пољској, пословни медиј “Пулсе Бусинесс” прошлог мјесеца предвидио је да би упорна суша могла присилити земљу да постане зависнија од увоза хране.

Аналитичари “Зурицх Финанциала” и неколико европских банака процијенили су да би, како извјештава “РТ Балкан”, топлотни таласи могли коштати ЕУ између 50 и 180 милијарди евра.

(Банкар/СЕЕбиз) Фото: БН