Сутра је Огњена Марија, не ради се ни у кући ни у пољу

Етолог и музејски саветник Етнографског музеја Саша Срећковић каже да Огњена Марија заузима посебно место у народном календару јер представља спој хришћанског празника и старијих слојева народне културе.

"У традиционалној култури Србије празници нису били само верски датуми, већ и оријентири који су уређивали свакодневни живот. Огњена Марија је један од дана када се кроз забране, обичаје и предања најбоље види како је народ разумео природне појаве и настојао да живи у складу са њима", навео је Срећковић, саопштио је Етнографски музеј.

Према његовим речима, ватра, гром и олуја нису се доживљавали само као природне силе, већ и као појаве које захтевају поштовање и опрез, па се веровало да непоштовање празника може донети несрећу.

У народу је остала изрека да на Огњену Марију не треба "ни конац у иглу уденути", док се у појединим крајевима веровало да Света Марина кажњава огњем оне који наруше празнични мир, по чему је, према народном предању, и добила назив Огњена.

Срећковић објашњава да су таква веровања, осим верског значења, имала и практичну улогу, јер су одређивала дане одмора током највећих летњих врућина и периода честих невремена.

За Огњену Марију везује се и веровање да тог дана треба избегавати купање у рекама, језерима и другим великим водама, јер су у традицији остала забележена сећања на случајеве утапања у том периоду године.

Празник је посебно био везан за жене, које су тог дана одмарале од кућних послова, док се у неким крајевима задржао и обичај да девојка поклони огледалце момку који јој је драг, у веровању да ће је он гледати као свој најлепши одраз

. "Они и слични празници су сведочанство о вредностима, искуствима и знању које су генерације оставиле својим потомцима. Разумевајући такве обичаје, боље разумемо и историју сопственог народа", закључио је Срећковић.

(Тањуг)