Црвени аларм: Свако пето село у Српској празно, а ту није крај

Мапа, чији је аутор Мандић, а која приказује просторни распоред становништва према величини насеља, израђена је на основу пописа становништва из 2013. године, а први пут је представљена 2015. године на конференцији у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске.

„Карта представља просторни размјештај становништва изражен величином насеља. Смеђом бојом означена су празна насеља и она са до 10 становника – таквих је свако пето у Републици Српској. Црвеном бојом означена су насеља са мање од 100 становника, којих је чак 54 одсто, док су бијелом бојом приказана насеља са више од 100 становника“, објашњава Мандић.

Као илустративан примјер наводи Град Требиње, који има 141 насеље, од чега је већина према попису из 2013. године имала мање од 100 становника, док су 23 насеља била потпуно без становника.

Иако карта није ажурирана због изостанка новог пописа, процјене указују да је ситуација данас још неповољнија.

„На попису 2013. године Република Српска имала 1.170.342 становника становника, а процјене актуелног стања демографа говоре о око 900.000 стално присутних становника, могуће и мање. Процјене се заснивају на природном кретању становништва (рађање и смртност) које се редовно статистички прате и парцијалним подацима европских статистика о вањским миграција из простора БиХ у поједине земље ЕУ“, појашњава професор Мандић.

Овакав распоред становништва, додаје, указује на формирање изразито депопулационог простора са озбиљним развојним проблемима.

„У тим подручјима и други показатељи попут просјечне старости, величине домаћинстава и извора прихода су неповољнији од просјека Републике Српске. Иако располажу значајним природним ресурсима, ова подручја суочена су са недостатком инфраструктуре и слабим демографским потенцијалом те у привредној структури учествују мање од реалних потенцијала простора. Половина обрадивог земљшта се не обрађује“, каже Мандић.

Смањење броја становника има директне посљедице на функционисање локалних заједница. Опада радна активност, гасе се функције и услуге у насељима – образовање, здравство, поштанске услуге и јавни превоз – што додатно успорава развој и подстиче ново исељавање.

Таква подручја, истиче, у стручној литератури се дефинишу као развојно депресивна или проблемска, јер значајно заостају за просјечним нивоом развоја, а процјењује се да обухватају више од 60 одсто територије Републике Српске.

Иако располажу значајним природним ресурсима, ова подручја суочена су са недостатком инфраструктуре и слабим демографским потенцијалом.

„Због тога је неопходан одговоран и стручан приступ, уз дефинисање интегрисаних стратегија развоја руралних подручја и њихове ревитализације“, закључује Мандић.

Проблеме демографског и просторног развоја РС проучавају и о њима пишу и други географи- проф. др Драшко Маринковић, доц. др Александар Мајић, проф. др Стево Пашалић, мр Александар Чавић.

 Све указује на то да Република Српска улази у фазу изражене демографске празнине, у којој је без системских мјера развој руралних подручја све теже одржив.  

(Бука) Фото: БН/Бука