Цијена злата пала за три одсто, испод 4.000 долара по унци

Главни разлог за то представља јачање америчког долара, као и све израженија очекивања да би америчке Федералне резерве могле додатно да пооштре монетарну политику, пренео је Трејдинг економикс.

Према проценама тржишних учесника, вероватноћа да ФЕД у септембру повећа референтне каматне стопе порасла је на око 68 одсто, са свега 29 процената колико је износила пре недељу дана.

Раст очекивања о вишим каматним стопама повећао је негативни утицај на тржиште племенитих метала, пошто злато не доноси каматни принос и постаје мање атрактивно у односу на друге облике улагања.

Од почетка године цена злата ослабила је за око пет одсто, док је у односу на рекордни ниво достигнут у јануару, пре избијања сукоба са Ираном, нижа за готово 20 процената.

Аналитичари истичу да злато овог пута није успело да у потпуности потврди своју традиционалну улогу сигурног уточишта током периода геополитичких тензија, упркос повећаној неизвесности на међународној сцени.

Додатни утицај на цену племенитог метала створило је подкупљење енергената, који је подстакао инфлаторне ризике и навео водеће светске централне банке да задрже рестриктивнији приступ монетарној политици.

На тржиштима се сада пажљиво прате наредни потези Федералних резерви, јер би евентуално даље заоштравање монетарне политике могло додатно да утиче на кретање цена злата и других инвестиционих инструмената.

(Тањуг) Фото: Тањуг