Да ли грађане очекују више цијене лијекова у БиХ?

Наиме, како су казали из Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, оквир за цијене лијекова у БиХ према важећој регулативи је просјечна цијена лијека у референтним земљама (Србија, Хрватска, Словенија).

Произвођачи добијају простор за подизање цијена лијекова

"Када у тим земљама долази до повећања цијена лијекова, долази до повећања и максималне велепродајне цијене лијека у БиХ, и самим тим произвођачи добијају простор за подизање цијена лијекова. Нови израчун ће ступити на снагу у јуну и тада код лијекова за које буде добијена виша максимална велепродајна цијена, произвођачи могу подићи цијене", казали су из Агенције.

Појаснили су да се трајни прекиди у снабдијевању лијековима углавном дешавају из комерцијалних разлога, односно због укидања дозволе или неуласка произвођача у поступак обнове дозволе.

Привремени прекиди

"Када су у питању привремени прекиди, они се дешавају због проблема у самом производном процесу, због измјена у производном процесу, због реорганизације производње, због проблема у набавци сировина, проблема у набавци паковног материјала, због глобално нарушених ланаца снабдијевања", појашњавају из Агенције.

Истичу да већи број лијекова има такозване генеричке паралеле, лијек са истом активном супстанцом, у истом фармацеутском облику и исте јачине, али га прави други произвођач.

"Стога недостатак лијека на тржишту не значи и недоступност терапије за пацијента.

Ми смо у свакодневној комуникацији са произвођачима и велепрометницима. У прошлој години смо несташицу превенирали на начин да смо у знатној мјери поправили динамику обраде захтјева за давање, обнову, измјену дозволе за стављање у промет у БиХ квалитетних, ефикасних и безбједних лијекова, чиме смо утицали на бржи долазак лијека до пацијента", истичу из Агенције.

Како су појаснили, исто тако, одобравају промет лијека произведеног за друго тржиште, у складу са спецификацијом одобреном од стране Агенције.

"Наша слабост прераста у нашу предност"

"БиХ није чланица Европске уније и као тржиште је отворенија у односу на државе чланице ЕУ. На овај начин наша слабост прераста у нашу предност", закључили су из Агенције за лијекове и медицинска средстава БиХ.

Нова европска правила о прочишћавању отпадних вода

Подсјетимо, нова европска правила о прочишћавању отпадних вода могла би довести до раста цијена лијекова широм Европе, а стручњаци упозоравају да би највећи удар могао погодити генеричке лијекове који се највише користе у свакодневном лијечењу.

Према новим правилима, фармацеутска и козметичка индустрија требало би да сносе највећи дио трошкова додатног уклањања остатака лијекова из отпадних вода.

Циљ је смањити загађење ријека, језера и подземних вода, али произвођачи упозоравају да би додатни трошкови могли озбиљно оптеретити производњу јефтинијих терапија.

Посебно угрожени генерички лијекови

Посебно су угрожени генерички лијекови, јер имају ниске цијене и малу зараду, а користе се за лијечење најчешћих болести попут дијабетеса, високог притиска, срчаних обољења и инфекција. Стручњаци упозоравају да би дио произвођача могао одустати од производње појединих лијекова, што повећава ризик од несташица на тржишту.

Са друге стране, научници упозоравају да су остаци антибиотика и других лијекова све присутнији у води и околишу, што повећава опасност од развоја отпорности бактерија на антибиотике. Због тога сматрају да су додатне мјере прочишћавања неопходне за заштиту јавног здравља.

Скупље терапије и већи притисак

Иако тренутно нема озбиљних несташица лијекова, стручњаци упозоравају да би наредне године могле донијети скупље терапије и већи притисак на здравствене системе уколико се не пронађе баланс између заштите околиша и доступности лијекова.

Муриса Марић, извршна директорица у Удружењу грађана ДОН Приједор казала је раније за "Независне новине" да су лијекови у нашој земљи већ дужи период прескупи

"У региону је тотално другачија прича и није страно чути да многи од наших грађана одлазе у Србију да набављају лијекове", казала је Марићева и додала да су марже на лијекове превисоке.

Простор за појефтињење

"Простора за појефтињење сигурно има, али мислим да је овдје нека друга поента њихове приче, а посебно када видимо колико је апотека по градовима отворено, што показује да је то и те како уносна бранша", казала је Марићева.

Појаснила је да се у апотекама сада продаје све, од жвака до папуча.

"Апотека је постала класична трговина, тако и не чуди зашто не желе да цијене не буду ниже", рекла је Марићева.

(Независне) Фото: БН