Понешто се мора и прогутати да би брак опстао

Њихова прича почела је једним „бијегом“ у новогодишњој ноћи, а опстала захваљујући узајамном поштовању и мудрости. Судбоносно „да“ Мелезовићи су  изговорили  првог јануара 1966. године. Дилеме није било, бирали су љубав за цијели живот.

- Знали смо се  три године. За Нову годину на сијелу, у кино сали смо се упознали и онда смо се  дописивали. Он је отишао у армију и кад је дошао украла се са сијела. Била је Нова година и бјежи узбрдо. Сво сијело кренуло за нама, присјећа се Ленка.

Деценије заједничког живота обликовале су и њих и њихов брак. Иако различитих нарави, пронашли су начин да сачувају склад.

- Добар је само некад љут доста, а ја мирна. Ја прешутим. Боље прешутити, него да се свађа човјек. И на крају испадне добро, каже Ленка.

Њен супруг Слободан додаје:

"Ако хоће неко да живи у браку, ова омладина мора гутати и што је чупаво и што је големо прогутати, да би опстао брак. Не може једна страна чувати брак, већ обадвије стране морају чувати брак".

Слободан и Ленка имају двоје дјеце, четворо унучади, двоје праунучади.

"Ппостигли смо добар резултат", каже Слободан. 

Док Ленка броји последњу годину осме деценије, Слободан увелико корача кроз девету. Њихова прича и 60 заједничких година показују да су стрпљење, поштовање и љубав и даље темељ сваког дугог брака.

(БН) Фото: БН