Поново запело суђење Зељковићу за корона уговоре

Нема рочишта, нема помака, нема краја. Јавност све гласније пита: Да ли овај процес уопште више води било чему?

На почетку, ово је требао бити случај који ће дати одговоре о тек једном милиону народног новца потрошеном у вријеме пандемије. Одговор на питање да ли Република Српска има уопште снаге и воље да један предмет високе корупције истјера до краја, па какав год исход био.

Данас, четврту годину касније, суђење Зељковићу и осталима у предмету Корона уговори дјелује као примјер како један предмет може да се развлачи док не изгуби и снагу и смисао.

Из Окружног суда у Бањалуци стиже већ добро позната формулација, тужилаштво је одустајало од доказа, тражи се нова листа, чекају се преводи, слиједи “свестрана анализа”. Све по процедури. Све уредно. Само што се иза те процедуре крије суштина коју је све теже игнорисати, а то је да процес стоји.

Колико пута се може “ажурирати листа доказа”, колико пута се може кренути испочетка?

Суд се позива на сложеност поступка, хиљаде доказа, бројне свједоке, вјештаке, стручна лица. И то јесте чињеница. Али сложеност не може бити алиби за бесконачност. У неком тренутку, сваки поступак мора показати да иде ка циљу. Овај, засад, иде у круг.

Додатни проблем је што свако ново одгађање додатно урушава повјерење јавности,  јер грађани не прате правне нијансе и процесне детаље они виде само једно, односно да је четврту годину суђење без епилога и вишемјесечни застој без објашњења које има стварну тежину.

У међувремену, одбрана користи сваку пукотину, оспорава доказе, начин њиховог прикупљања, процедуре. И то је њен посао. Али ако систем оставља толико простора за оспоравање, онда се питање не може избјећи да ли је овај случај уопште био спреман за судницу?

И тако, док институције говоре о анализама, преводима и сложености поступка, јавност све јасније види слику предмет „Корона уговори“ који се растегао до граница издржљивости и то не само правног система, него и стрпљења оних који чекају одговор.

На крају остаје најнеугодније питање, да ли ће “Корона уговори” уопште добити судски епилог или ће се полако угасити у процедурама, допунама и новим одгађањима, јер у овом тренутку, једино што се сигурно креће у овом процесу јесте вријеме.

Подсјетимо, оптужница Бранислава Зељковића и остале терети да су у вријеме пандемије вируса корона починили злоупотребе при набавци медицинске и заштитне опреме, те да су оштетили буџет Републике Српске за више од 1,3 милиона КМ. 

Осим Зељковића који је у инкриминисано вријеме био директор Института за јавно здравство РС, оптужени су још и директор фирме „Проконтрол“ Славко Бојић, директор фирме “Промединг” из Лакташа Драган Дубравац. Оптужницом је обухваћен и бивши директор бањалучке фирме “Синекс лабораторија” Сани Црљић.

(Српскаинфо)