Аларм за медије: Новинари под све већим притисцима

Према извјештају УНЕСЦО-а о глобалним трендовима слободе изражавања и развоја медија (2022–2025), слобода изражавања опала је за 10 посто од 2012. године, што ИФЈ оцјењује алармантним, уз напомену да је размјер тог пада упоредив с најтежим периодима 20. вијека.

ИФЈ је забиљежио 128 убијених новинара током 2025. године, док је ове године већ девет новинара изгубило живот. Посебно се истиче да у ратним зонама ознака “пресс” више не пружа заштиту, већ новинаре често чини метом.

Стање у Босни и Херцеговини: Пад на листи и изражени притисци

Глобални негативни трендови рефлектују се и на Босну и Херцеговину, која је према најновијем индексу медијских слобода рангирана на 90. мјесту од укупно 180 земаља, уз пад у односу на претходну годину када је била на 86. позицији.

Према доступним показатељима, политички и економски фактори представљају најслабије карике система. Политички индикатор биљежи низак резултат, што указује на неповољан амбијент за слободан рад медија, док економски услови додатно отежавају одрживост редакција и независно новинарство. Истовремено, правни оквир је формално усклађен с међународним стандардима, али поједина рјешења и измјене закона изазивају забринутост због могућег повећања аутоцензуре.

Медијска сцена у БиХ остаје изразито фрагментирана, с великим бројем телевизијских и радијских станица, штампаних и онлине медија, али таква бројност не гарантује стварни плурализам информација. Политички утицаји, економска зависност и подјеле у друштву додатно утичу на квалитет извјештавања.

Сигурносни аспект такође остаје проблематичан, јер су новинари често изложени пријетњама, притисцима, па и физичким нападима, док повјерење у институционалну заштиту није на задовољавајућем нивоу.

Изван ратних зона пријетње попримају нове облике. ИФЈ упозорава на све израженији и софистициран надзор над новинарима, укључујући употребу лажних порука и wеб страница у комбинацији са шпијунским софтверима, што угрожава сигурност новинара и заштиту извора.

Организација изражава забринутост и због развоја вјештачке интелигенције, која може допринијети ширењу дезинформација, злоупотреби идентитета и кориштењу новинарског садржаја без сагласности.

Генерални секретар ИФЈ-а Антхонy Беллангер поручио је да је сваки напад на новинара покушај ушуткивања приче која треба информирати јавност.

„Наше право да информирамо уједно је и право грађана да буду информирани. Неопходно је осигурати законе који штите независност медија, забрањују незаконит надзор и регулишу употребу вјештачке интелигенције“, истакао је Беллангер.

Свјетски дан слободе медија обиљежава се 3. маја од 1993. године, с циљем подизања свијести о значају слободних и независних медија, те подсјећања на одговорност власти да осигурају њихову заштиту.

(БХРТ)

Фото: подлупом