Парадокс: Мање незапослених, а радника нема?

Ипак, према ријечима стручњака, стварна слика је знатно сложенија и не мора нужно указивати на позитиван.

Пронаћи било какав посао данас не би требало да буде тешко, али пронаћи адекватан посао изгледа као права магија.

Према евиденцији Завода за запошљавање РС мање је незапослених у односу на исти период претходне године.

“Закључно са мјесецом мартом, на евиденцији незапослених Завода пријављено је укупно 49.005 лица, што је за 4.274 или 8% мање у односу на март 2025. године, када је евидентирано 53.279 лица.

У току прошле године са евиденције незапослених Завода запослено је укупно 18.031, док је 4.276 лица запослено у прва три мјесеца ове године”, наводе из Завода за запошљавање РС.

Подаци  не значе нужно да нам цвјетају руже и да расте број запослених, него да се радници пакују и одлазе. Економиста Зоран Павловић сматра да не знамо тачно ни колико радника одлази.

“Олакшања која се дају у иностранству,  нашим радницима  који су вриједни, радни, ако су добро плаћени онда су сигурно и одани радници, доводи до тога да ми губимо радну снагу, а алтернатива томе је да узимамо радну снагу из иностранства”, каже Павловић.

Ситуација није боља ни у Федерацији, а посебан проблем представља неповољан однос броја радника и пензионера, наводи економиста Адмир Чавалић.

“За систем међугенерацијске солидарности је најгора ствар која се може десити, оно што се нама дешава, а то је да одлази радна снага. Привреда се прилагођава на два начина. Или иде ка аутоматизацији, односно појачава учешће капитала или са друге стране настоји увести инострану радну снагу”, појашњава Чавалић.

Очигледно је да постоје дугорочни проблеми који носе низ економских изазова који доводе у питање функционисање великих социјалних система.

Поставља се питање зашто нико сада не води рачуна и коме одговара овакво друштво?