Орбанов пораз није добар за Додика, јер му сада треба дупло више пореског новца за лобирање

Администрација Доналда Трумпа неће обуставити подршку, али ће сада постати директнија и скупља. Пресуда Суда БиХ, вишегодишње санкције и губитак политичког покровитеља додатно су сузили Додиков простор за маневрисање.

Сунчана и претопла Будимпешта. Август је. Пети. 2025. година. Новинари Журнала у башти хотела Цонтинентал затичу пресуђеног предсједника Републике Српске Милорада Додика, његову супругу Сњежану и чланицу Предсједништва Босне и Херцеговине Жељку Цвијановић. Док оне угодно ћаскају, Додик је нервозан. Разговара телефоном и маше рукама. 

Истовремено, Радио-телевизија РС објављује како је у посјети мађарском премијеру Виктору Орбану. Разговор је на „високом нивоу“. Грађанима звучи изузетно важно. Али, Додиков говор тијела није био такав. Башта хотела као чекаоница код љекара - наручен, а никад стићи на ред.

С будимске стране града, у раскошним климатизованим здањима, Орбан није журио. Након три-четири сата РТРС објављује фотографије с „великог“ састанка. Пресуђени Додик тврди да је говорио о будућности људи у ентитету.  

Међутим, Суд Босне и Херцеговине четири дана раније потврдио је пресуду којом је у првостепеном поступку осуђен на годину затвора и шест година забране политичког дјеловања. Осим несносне врућине, притишћу га и америчке санкције. Приватне фирме задужене за извлачење новца из буџета полако нестајају, извори финансирања готово да су пресушили...

Али, грађани су ту да шуте и прискоче. Одлучено је да се из буџета извуче новац за лобирање код нове америчке администрације коју предводи Доналд Трамп. У јавности Додик му се диви, назива га спасиоцем свијета и хришћанских вриједности. С неутврђеном сумом, а спомињу се стотине милиона КМ, тријумфовао је.

Пресуда бх. правосуђа само га је мало склонила у страну, а санкције не постоје од октобра прошле године. 

Орбан је био спас и спона између балканског „борца за хришћанство“ и лидера Трамповог МАГА (Маке Америца Греат Агаин) покрета. Ипак, конци се ненадано помрсе па Орбан, човјек за којег се везују бројне корупцијске афере и ширење ултрадесничарских идеја, изгуби у рано прољеће 2026.

Додику је, каже, жао пријатеља. Не жели да звучи као опраштање, али се опростио:

„Жао ми је што је изгубио, био је мој пријатељ и остаје мој пријатељ. Показао је да су многе лажи који су му преписивали у смислу диктатуре, апсолутно изгубљене, јер је признао изборе без икаквих ограничења је извршио транзицију власти. Народ у Републици Српској остаће веома захвалан Орбану на ономе што је учинио, прије свега, разумијевајући нашу позицију.“   

ДОДИК НИЈЕ У ЦВАТУ, А МНОГО ИЗАЗОВА ЈЕ ПРЕД ЊИМ

Изборни резултат далеко изнад двотрећинске већине у корист опозиционог лидера Петера Мађара за Додика је изазов. Новоизабрани мађарски премијер јасно је рекао да се неће мијештати у политике балканских земаља, а мађарски аналитичари напомињу да ће се званична политика оријентисати на сарадњу са званичним, тј. државним политикама. 

Ипак, наивно је вјеровати да ће Додик потпуно изгубити подршку Трампа. Свјетски медији пишу - очекује се промјена динамике у којој ће морати развијати директније, личне везе с Вашингтоном. Мађарску као посредника је изгубио. 

„Ово је крај 'Будимпештанског канала'“, оцјењују. 

Орбан је, заправо, годинама био главни заговорник Додика у Трамповим круговима. Није заборавио да га промовише као "МАГА лидера на Балкану". Ваљда зато, уз милионе КМ које је бивши ентитетски предсједник узео од грађана, који долар одвојио је и за куповину црвеног МАГА качкета, стао пред режимске објективе у Бањалуци и доказивао лојалност. 

Одласком с власти мађарског диктатора, како га оцјењују у грађанским, медијским и политичким круговима, Додик губи најпоузданијег партнера који је ту комуникацију чинио природном и идеолошки усклађеном. 

КРАЈ ЈЕ БЛИЗУ, ОСЈЕЋАМ 

У руским политичким круговима и међу овдашњим политичарима блиским Кремљу мјесецима се знало за пад популарности Виктора Орбана. Додик „цијени пријатеља“, ал' власт је власт. Све карте већ је пребацио на директно повезивање с Трамповим најближим сарадницима. 

На примјер, док је у Будимпешти био потпредсједник Сједињених Америчких Држава Ј.Д. Венс, у Бањалуци је боравио Доналд Трамп Јр. Стигао је, како је рекао Додиков син Игор, на његов позив, јер су пријатељи. Трамп млађи обећао је да ће „довести неке инвеститоре које ми сада и не знамо“.

Очито, прелетио је преко необрађеног и запуштеног пољопривредног земљишта, уништених фабрика и погледа опљачканог народа, пребројао је милионе КМ које је власт СНСД намијенила за лобирање па је похвалио „радну етику“ Источне Европе, а критиковао „неред“ Европске уније.

Додик може бити задовољан, иако ће процес бити успорен, јер Вашингтон сада остаје без савезника унутар ЕУ који такве потезе координише с Европом. Ипак, док год користи реторику блиску програму „Америца Фирст“, вјероватно ће задржати повлаштен статус у Бијелој кући.

МАГА БЕЗ БУДИМПЕШТЕ

Свјетски медији, такође, истичу да је пораз Виктора Орбана озбиљан ударац за МАГА покрет. Хтио, не хтио, Додик је тренутно „политички фосил“ овог политичког модела у „нашем“ дијелу Еуропе.

Будући да бивши мађарски премијер више не може блокирати ЕУ санкције, а могао би се суочити и са правосуђем властите земље у озбиљним процесима за корупцију, Трамп би могао постати Додиков једини преостали штит на Западу. Додик, јасно је, неће имати проблем да још снажније подилази интересима администрације САД, како би на власти осигурао себе. За врат Трампу сједа све више Американаца који се противе његовој политици.

Поједностављено, Орбанов пораз не значи крај Трампове подршке Додику, али ће подршка постати скупља, а трансакције све чешће. Пред пресуђеним бившим предсједником Републике Српске много је труда како би остао какав-такав фактор у Вашингтону. Главни европски ментор мораће утихнути. 

(зурнал.инфо) Фоото: АП