Американци нуде милионе за управљање аеродромима у БиХ

Сарајевски аеродром биљежи раст броја путника, авиопревозника, авионских линија и добити, док је мостарски знатно мањи и зависи од субвенција.

Босна и Херцеговина и Црна Гора су једине државе Западног Балкана које још нису дале главне аеродроме под концесију или приватно управљање.

Амерички инвеститори доносе планове за модернизацију

Више летова, повољније карте и модернији аеродроми – то су промјене које би Босна и Херцеговина могла добити уласком америчког инвеститора у управљање аеродромима у Сарајеву и Мостару.

Понуда долази од компаније ААФС Инфраструцтуре Енергy ЛЛЦ, која најављује значајна улагања и бољу повезаност с европским дестинацијама. Сарајевски аеродром је у власништву Владе Федерације БиХ.

Из институције потврђено је за Радио Слободна Европа (РСЕ) да су почетком марта примили понуду ААФС-а за додјелу концесије на 30 година.

Предмет је "у фази процјене јавног интереса" у Федералном министарству промета и комуникација, док је понуда за Аеродром Мостар прослијеђена Граду Мостару, који управља тим мањим регионалним аеродромом.

Из Града Мостара нису одговорили на упит шта се тачно наводи у понуди за мостарски аеродром.

Шта нуде Американци?

ААФС предлаже узимање сарајевског аеродрома под концесију на 30 година, уз могућност продужења за додатних 20 година, како је потврђено из Владе Федерације БиХ.

Инвестиције и финансије:

-Планирана улагања у фазама износе приближно 250 милиона евра у првих пет до седам година.

-Аеродром остаје у власништву Владе Федерације, а ААФС би годишње уплаћивао око 1% годишњег прихода, процијењено на 720.000 евра.

-Додатно, у ентитетски буџет би ишло 7% добити прије опорезивања (ЕБИТДА), што је око 2,5 милиона евра годишње, уз процјену годишњег прихода од око 72 милиона евра.

ААФС није одговорио на упит РСЕ о плановима за сарајевски и мостарски аеродром, искуству у управљању аеродромима нити о условима које су понудили.

Компанија је заинтересована и за изградњу и управљање гасоводом Јужна интерконекција, који би БиХ повезао с терминалом на хрватском острву Крку.

Сарајевски аеродром у порасту

Међународни аеродром Сарајево биљежи један од највећих пораста броја путника и авиопревозника међу већим аеродромима Западног Балкана.

2025. године остварено је око 2,2 милиона путника, у односу на 1,8 милиона 2024., што представља раст од преко 22%.

Власти исплаћују субвенције аеродрому ради развоја туризма.

Влада Федерације БиХ је 2021. одлучила да се добит Аеродрома Сарајево десет година реинвестира, умјесто да се исплаћује у буџет.

Мостарски аеродром – мањи и субвенционисан

Мостарски аеродром је знатно мањи и зависи од субвенција:

-У фебруару 2026. потписан је пакет с Хрватском вриједан 1,75 милиона евра.

-950.000 евра за субвенционирање линије Мостар–Загреб

-800.000 евра за сигурност, инфраструктуру и ширење аеродрома

2025. године имао је око 72.000 путника.

Планови укључују проширење терминала, обнову расвјете и писте, те изградњу соларне електране за смањење трошкова.

Мухарем Шабић, професор на Факултету за промет и комуникације у Сарајеву, наводи да би, уз концесионара с репутацијом, аеродром могао достићи три до три и по милиона путника годишње, а дугорочно и до пет милиона, али само уз озбиљна инфраструктурна улагања.

Ко одобрава концесију?

Кључну улогу има Дирекција за цивилно ваздухопловство (БХДЦА), која без одобрења не дозвољава преузимање управљања.

Аеродром Сарајево под концесију мора одобрити Парламент Федерације БиХ, док одлука о Мостару спада под Градско вијеће.

И међународне финансијске институције, попут Свјетске банке, анализирале су раније могућност јавно-приватног партнерства.

Искуства регионалних аеродрома

Већина аеродрома у региону води се под концесијом или приватним оператерима:

Београд – од 2018. води Винци Аирпортс (Француска)

Загреб – од 2012. под концесијом Гроуп АДП

Скопље и Охрид – под управом ТАВ Аирпортс

Приштина – у власништву Лимак Холдинг (Турска)

Љубљана – у власништву Фрапорт (Њемачка)

Вриједности концесионих аранжмана:

Сјеверна Македонија: око 200 милиона евра

Загреб: преко 320 милиона евра

Београд: приближно 1,46 милијарди евра

(РСЕ)