Ово су двије ријеке које се сусрећу, али се не мијешају

Оно што овај призор чини посебно фасцинантним јесте чињеница да након сусрета воде теку једна уз другу шест километара да се готово уопште не мијешају.

Управо је због тог необичног контраста, једне готово црне и друге свијетле ријеке, то једна од највећих туристичких атракција Манауса.

Велике разлике

Након тог почетног дијела ријеке настављају да теку још око 60 километара прије него што се воде потпуно помијешају, иако се трагови разлике могу примијетити још око 30 километара низводно.

Разлог тог необичног феномена лежи у великим разликама између ријека - у температури, брзини тока и количини седимента у води.

Рио Негро тече спорије, брзином од око два км/х, и топлији је, с температуром воде око 28 степени Целзијусових. Са друге стране, Солимõес тече знатно брже, између четири и шест км/х, а њена вода је хладнија, око 22 степена.

Састав воде

Разликује се и састав воде: свијетла вода Солимõеса богата је седиментом који долази из Анда, док је тамна вода Рио Негра готово без седимента.

Њена карактеристична тамна боја настаје због органских твари - распаднутог лишћа и биљака из околних прашума, преноси пункуфер.хр.

Сличан феномен сусрета вода, иако у мањем опсегу, може се видјети и на другим мјестима у амазонском подручју, на примјер код Сантарéма у Бразилу, као и у перуанским градовима Иqуитос и Пуерто Малдонадо.

(Ахенције) Фото: Сцхреенсхот