Симулација: НАТО би могао пасти за неколико дана

Континент можда нема довољно времена. Према том сценарију, потенцијални руски напад могао би довести до брзог слома одбране, знатно прије него што би Европа успјела реаговати.

Како наводи Тхе Wалл Стреет Јоурнал, вјероватноћа руског удара на земље НАТО-а и Европске уније порасла је због погоршаних односа између европских савезника и администрације америчког предсједника Доналда Трумпа, али и чињенице да је Москва у потпуности прешла на ратну економију.

Сигурносни аналитичари све чешће наглашавају да се питање више не поставља у смислу да ли ће доћи до кризе, већ када. Процјене које су раније говориле да Русија неће бити способна озбиљно угрозити НАТО прије 2029. године сада се доводе у питање, јер се сматра да би критични тренутак могао наступити много раније.

Посебну пажњу изазвала је симулација руског упада у Литванију, одржана у децембру, коју су организовали њемачки лист Дие Wелт и Универзитет Хелмут-Сцхмидт, повезан с њемачким оружаним снагама. У вјежби је учествовало 16 бивших високорангираних НАТО званичника и војних стручњака.

У замишљеном сценарију, Русија користи наводну „хуманитарну кризу“ у Калининграду као изговор за заузимање литванског града Маријамполе, стратешки важног дијела Суwалки коридора који повезује Балтичке земље с остатком НАТО територије.

Такав наратив био је довољан да Сједињене Америчке Државе одбију активирати Члан 5 НАТО-а, који предвиђа колективну одбрану.

Њемачка се у симулацији показала неодлучном, док је Пољска мобилизовала снаге, али их није упутила преко границе. Њемачка бригада распоређена у Литванији остала је блокирана након што су руски дронови минирали излазе из базе.

Исход вјежбе био је поразан по Запад – Русија је, са свега 15.000 војника, у року од неколико дана успјела поткопати кредибилитет НАТО-а и успоставити контролу над Балтичким регионом.

Војни аналитичар Франз-Стефан Гадy, који је у симулацији имао улогу шефа руског Генералштаба, истакао је да је кључ побједе била процјена политичке воље Запада, а не војна снага. „Знали смо да ће Њемачка оклијевати – и то је било довољно“, рекао је.

Упозорења стижу и од званичника. Низоземски министар одбране Рубен Брекелманс навео је да Русија убрзано гомила стратешке резерве и јача војно присуство уз границе НАТО-а. Према његовим ријечима, Москва би могла бити спремна за веће војне операције већ у року од годину дана.

Иако дио аналитичара указује на спор напредак Русије у Украјини и велике губитке, процјењује се да би Москва у кратком року могла ослободити и до 200.000 искусних војника, само промјеном тактике на постојећем фронту – више него што је кориштено у почетној фази инвазије 2022. године.

Симулација је показала да је највећи проблем Запада недостатак одлучности. Русија је у сценарију вјешто користила хибридне методе и информационе манипулације како би парализирала реакцију савезника.

Пољски сигурносни аналитичар Бартłомиеј Кот нагласио је да западне владе често инстинктивно теже деескалацији, чак и када се суоче с агресивним потезима Москве.

Иако Литванија тврди да би се бранила без оклијевања и да би Русија у стварном сукобу ризиковала губитак Калининграда, неизвјесност око америчке улоге додатно појачава забринутост у Европи.

Закључак вјежбе је јасан: Кремљу за постизање стратешких циљева не треба масовна инвазија.

Довољни су ограничени војни потези, добра процјена тренутка и кратко оклијевање Запада како би се озбиљно нарушило јединство НАТО-а и довела у питање његова вјеродостојност.

(Вијести.ба)