ЕУ царине на робу из САД ступају на снагу 6. фебруара

Истовремено, како сазнаје Јуроњуз ЕУ је на данашњем хитном састанку у Бриселу одлучила да се уздржи од покретања оштрих трговинских контрамера и да у први план стави дијалог и дипломатију са Сједињеним Америчким Државама.

Извори Јуроњуза наводе да државе чланице ЕУ засад неће активирати инструмент против економске принуде (АЦИ) као одговор на претње америчког председника Доналда Трампа у вези са увођењем царина због Гренланда.
ЕУ је у августу суспендовала увозне царине на америчку робу на период од шест месеци, након што је Брисел постигао трговински споразум са Вашингтоном.

Међутим, тај споразум је сада доведен у питање због ескалације спора у вези са Гренландом, а највеће странке Европског парламента одложиле су гласање о снижењу царина на америчку робу по недавном трговинском споразуму.

Истовремено, ЕУ би могла да реактивира пакет одмазде вредан 93 милијарде евра, усмерен на америчке производе, уколико Трамп реализује најаву о увођењу додатних царина од 10 одсто за осам европских земаља.

Пакет од 93 милијарде евра припремљен је прошле године у време неизвесности око постизања трговинског споразума ЕУ и САД и предвиђа царине ЕУ до 30 одсто на низ америчких производа, укључујући аутомобиле, делове за авионе, бурбон, соју и живинско месо.

Инструмент против економске принуде, усвојен 2023. године, омогућава ЕУ да ограничи приступ јединственом тржишту од 500 милиона потрошача и предвиђа широк спектар контрамера, укључујући ограничења улагања, повлачење заштите права интелектуалне својине, суспензију пословних дозвола компанијама, као и забрану приступа јавним набавкама али до сада није примењен у пракси.

Према важећим правилима, Европска комисија има четири месеца да процени да ли постоји економска принуда, након чега државе чланице квалификованом већином одлучују о активирању инструмента.

Уколико преговори не успеју, ЕУ може да уведе широк спектар контрамера, и то не само у виду царина.

(Тањуг)