Злостављање дјеце раширено, посљедице тешке и дуготрајне

Сексуално злостављање дјеце у Босни и Херцеговини остаје дубоко присутан и представља озбиљан друштвени проблем, а његове посљедице могу бити болне и дуготрајне, упозорава психолог и програмски радник Удружења „Нова генерација“ Ана Рисовић.

Рисовић наглашава да друштво мора реаговати на сваку сумњу и обезбиједити сигурно окружење у којем ће дјеца бити заштићена и саслушана. Сексуално злостављање обухвата сваки нежељени вербални, невербални или физички контакт сексуалне природе, укључујући непримјерене поруке, слике, видее, коментаре, погледе и гестикулације, као и нежељени додир или приближавање.

Посебно је алармантан пораст онлине насиља – од уцјена експлицитним фотографијама, познатих као сеxтортион, до случајева када се одрасли представљају као вршњаци како би стекли повјерење дјетета, познато као грооминг. Статистички подаци УНИЦЕФ-а, ОСЦЕ-а и линије „Плави телефон“ показују да је стопа сексуалног насиља међу највишима у регији.

Психолошке посљедице злостављања су тешке и дуготрајне. Дјеца често развијају ПТСП, анксиозне поремећаје, депресију, нападе панике, осјећај кривице, а симптоми се могу манифестовати кроз понашање, цртеже, игру или физичке тегобе попут несанице и болова у стомаку.

Пресудну улогу у опоравку има реакција одраслих. Подршка, разумијевање и заштита значајно повећавају шансе за опоравак, док негирање и окривљавање дијете додатно трауматизује. Многи случајеви остају непријављени због страха, манипулација починитеља или недостатка подршке.

Едукација заједнице је кључ превенције. Када родитељи, школе, институције и здравствени радници препознају знакове злостављања, дјеца лакше добијају помоћ на вријеме. Свака сумња мора се схватити озбиљно – ниједно дијете не заслужује насиље, а свако има право на сигурно, безбрижно и достојанствено одрастање.

За подршку и савјет, доступна је анонимна и бесплатна линија „Плави телефон“ на броју 080 05 03 05 или путем онлине цхата.

(Бука) Фото: АП