Глобални конфликти свијет коштају преко 19 трилиона долара

До тога је дошло док су смртни случајеви у сукобима достигли највиши ниво у посљедњих 25 година, а ратови се наставили у Украјини и Гази. Као одговор на појачане геополитичке тензије, европске државе убризгале су милијарде у одбрамбену потрошњу. Чак и Јапан планира да удвостручи своју одбрамбену потрошњу на 2% БДП-а.

Ова графика приказује глобалну цијену сукоба у 2024. години, засновану на анализи Института за економију и мир.

У наставку приказујемо економски утицај насиља широм свијета, с подацима који укључују директне и индиректне трошкове:

Укупно — 19,1 трилион долара — 717 милијарди долара

У 2024. години, војна потрошња порасла је за 540 милијарди долара и достигла 9 трилиона долара.

Укупно, 84 државе повећале су потрошњу на војску као удио у БДП-у, при чему су Норвешка, Данска и Бангладеш забиљежили највеће скокове. Војна потрошња САД износила је 949 милијарди долара, док је Кина слиједила са 450 милијарди долара, у међународним доларима.

Као други највиши трошак, потрошња на унутрашњу безбједност достигла је 5,7 трилиона долара. Ово укључује трошкове повезане с полицијским структурама и правосудним системом.

У међувремену, губици БДП-а изазвани сукобима порасли су за 44% у 2024. години и достигли 462 милијарде долара. У поређењу с 2008. годином, губици БДП-а више су него учетворостручени, док је цијена смртних случајева у сукобима пратила сличан тренд.

Поред тога, трошкови избјеглица и интерно расељених лица (ИДПс) имали су економски терет од 343 милијарде долара. Данас је 122 милиона људи широм свијета присилно расељено, што је више него удвостручено у односу на 2008. годину.

(Банкар.ме) Фото: Илустрација/ АП