Гордан Павловић пикира Коксару у Лукавцу

О проблемима бивших радника Коксаре, али и стању у фабрици која је некада била привредна кичма овога краја јуче се расправљало и на тематској сједници Градског вијећа Лукавац.

Усвојено је десет закључака предложених током расправе, међу којима је и захтјев вишим нивоима власти за конкретне мјере збрињавања радника.

“Очекујемо од Владе Тузланског кантона, Владе Федерације, па чак и од Савјета министара БиХ да пронађу начине како помоћи тренутним произвођачима у Коксари, осигурати допрему сировина и отпрему кокс. Такође, тражимо мјере које би довеле до социјалног збрињавања радника“, изјавио је предсједавајући Градског Вијећа Мидхат Сарајлић.

Вијећници су додатно затражили да инспекцијски органи утврде евентуалну кривичну одговорност у предузећу приликом покретања стечајног поступка.

Градоначелник Един Делић истиче да је Коксара један од кључних привредних субјеката за локалну заједницу и државу, те да би њен нестанак имао катастрофалне посљедице.

“За пет година сигурно остајемо без ових 500 радних мјеста. Потребно је хитно интервенисати како би најугроженије категорије сачували од социјалног удара, али и радити на визији како из стечајног поступка створити што већи број радних мјеста у наредном периоду,” казао је Делић.

Погон Коксаре се издаје у закуп, међутим стратешки партнери ове компаније још увијек нису заинтересовани.

Из Одбора повјерилаца за ЦАПИТАЛ су казали да се тражи што брже рјешење како се технолошки процес не би угасио.

„У том смјеру је позив упућен свим познатим добављачима који су годинама у тој индустрији и који одмах знају да ли им је исплативо ући закуп за објављену наведену цијену. Иако нико други није био заинтересован за изнајмљивање, Одбор повјерилаца је ипак и додатно објавио позив јер сви прате стање у Коксари и да се све заинтересоване стране евентуално могу јавити“, казали су у Одбору.

Потврдили су нам да нико од стратешких партнера са позива није заинтересован, тако да позив од 13. новембра није успио.

„Сада се тражи начин за додатно смањење трошкова како би се привукао било ко заинтересован. И све активности проводи одбор повјерилаца уз правни надзор стечајног судца,“ казали су из Одбора повјерилаца.

Као једна од компанија која се помиње као могуће рјешење за стање у Коксари је фочански Павгорд.

Међутим Гордан Павловић за ЦАПИТАЛ није потврдио то интересовање, само је кратко казао да је у преговорима са Коксаром.

Коксара је била један да стратешких партнера жељезаре Зеница коју је купио управо Павловић тако није изненађење његово интересовање за ову коксару.

У посљедње двије године Коксара је забиљежила губитак од преко 150 милиона КМ. Дуговања се процјењују на чак 500 милиона, а додатни проблем за закуп представљају и нерјешени имовински односи када је ријеч о овоме правном субјекту.

Дио власништва Коксаре држи Коксно хемијски комбинат (КХК) Лукавац, који је у стечају. КХК је потврдио да продаје 49 одсто свог удјела у Коксари, што је процијењено на око 74,5 милиона КМ.

Пад Коксаре представља озбиљан поремећај у индустријском сектору Босне и Херцеговине јер недостатак кокса би могао да се одрази на челичну производњу и пратеће гране.

Тек након финансијске пропасти у којој се нашао овај некадашњи гигант на површину долазе информације које говоре о деценијском политичком утицају на рад ове компаније, а што је за посљедицу имало нестручно руководство, пад производње, раскид стратешких уговора попут онога са Жељезаром у Смедереву, те ненамјенско трошење новца у пројекте који нису били од значаја за производњу.

Усред свих проблема који потресају овај комбинат, он је и у потрази за ложачима на коксним пећима којих недостаје, па је посљедњих дана након што је отпуштено око 200 радника, расписан конкурс за пријем  шест извршилаца, на одређено вријеме, за радно мјесто “руковалац на вратима и поклопцима” у склопу Радне јединице Коксовање.

(Цапитал)