Промоција филма "Дјеца Брадине" у Источном Сарајеву

Филм "Дјеца Брадине" говори о дјеци без дјетињства, селу којег више нема и људима који више никада неће ући у куће у којима су се родили. У 65-минутном филму тадашња дјеца овог села свједоче о потресним судбинама и страдањима у Брадини 1992. године.

Аутор Стеван Салатић каже да је филм подијељен у три сегмента. Први је исповијест дјеце која су први пут смогла снаге да изађу пред камере и испричају своју причу.

Филм носи једну посебо емотивну и мрачну црту која говори о њиховим судбинама. На крају филма ипак провејава један трачак свијетлости, сва та дјеца на различитим крајевима далеко од своје Брадине наставили су своје животе и данас су одрасли људи који чувају сјећање на страдање у Брадини. 

Кроз исповијест два ратна љекара дио филма посвећен је дешавањима у логору Челебићи.

Они говоре о страхотама којим су свједочили и ста су морали да лијече у логору Челебићи. У задњој декади 20.вијека нови Јасеновац је васкрсао у виду логора Челебићи, каже Салатић.

Трећи дио филма говори о пробоју преживјелих из Брадине.

Преживјели мушкарци у два напада једно вријеме су се крили у шумама да би покушало свој сулуди пробој преко планина Прењ, Бјелашница и Игман да би након седам дана пробоја стигли на територију под контролом Војске Републике Српске, појашњава аутор филма.

О томе како данас Брадина изгледа најбоље говори цитат саговорнице из Салатићевог филма.

"Брадина је данас само једно мјесто на путу ка мору, које тек тако прођеш и не знаш да је ту ико живио. Тек када уђеш према цркви и видиш ону плочу са 88 имена страдалих Брадињака схватиш да је ту итетако било живота".

Према попису становништва из 1991.године у Брадини је живјело око 650 Срба.

(БН)