"Вјештачким дизањем минималне плате живјећемо горе"

Због свакодневних поскупљења основних намирница и трошкова живота, раст плата се готово и не осјети. Упркос номинално већим зарадама, већини грађана је све теже преживјети од првог до првог. Једноставно, свако повећање плата поједе инфлација.

Проценат инфлације се разликује по сегментима, али укупна инфлација за период јануар-јули 2025. године, у односу на 2021. годину, износи 27,55 посто.

Цијене основних животних намирница од прошлог љета значајно су порасле. Највише су поскупјели кафа, месо и уље. Поједине намирнице у односу на 2020. годину скупље су два пута.

Килограм кафе у јулу прошле године је коштао 19,50 КМ, а сада је чак 30 марака. Литра уља је око 3,35 КМ што је поскупљење од 77 фенинга. Килограм јунетине без кости лани је био око 18, а сада се продаје по 27 марака.

Иако поздрављају свако повећање плата и пензија, грађани не мисле да живе боље него прије.

Синдикалци поручују да владама поред повећања плата контрола цијена мора бити приоритет.

"Нису нормалне неке ствари да одређени производи буду пет или шест или седам пута буду већи него што су у производњи и то сигурно се мора на неки начин стати томе у крај. Није могуће да у Републици Српској одређени производи коштају скупље него у земљама западне Европе, а знамо да зато нема стварно никакве основе", упозорава предсједник Савеза синдиката Републике Српске Горан Станковић.

У Удружењу за заштиту потрошача "Дон" из Приједора кажу да им се чини да су власти дигле руке од покушаја да се обуздају цијене и инфлација.

"Чини нам се да овдје више не постоји она воља да се нешто поради на томе да се заустави овако дивљање цијена и да се заустави инфлација која је у Босни и Херцеговини. Стално говоримо да је она смањена, међутим, ево показатељи нису такви да указују да је било колики проценат смањена инфлација него имамо и повећање комуналних услуга, а имамо и повећање синдикалне корпе", каже директор Удружења Муриса Марић.

Иако се жели рећи да је циљ повећања плата да се амортизују инфлација и раст цијена, оно је према ријечима економисте Зорана Павловића, у ствари, резултат притиска на послодавце који губе раднике ако их не плате више. Умјесто да расте, стандард грађана опада.

"Живимо горе зато што је то повећање минималне плате подразумевало, повећање давања за пензионе и здравствене фондове оптеретило је било кога ко продаје своју услугу или робу. Тако да ми, као купци који смо можда и добили неко повећање плата, повећање трошкова ће бити веће него што је повећање плата", наводи Павловић.

Плате све веће, а кућни буџет све мањи, у најкраћем би се могао описати ефекат повећања зарада у Босни и Херцеговини, земљи у којој, према процјенама Уједињених нација, око 17 посто наших суграђана живи у екстремном сиромаштву, преживљавајући са 3 до 5 марака дневно, док двадесетак процената становништва живи на рубу сиромаштва.

(БХРТ) Фото: БН