Централна банка БиХ смањила пројекције економског раста

Дјелимично ове компоненте националних рачуна су и под утицајем базног ефекта из 2024. године. И даље најзначајнији допринос економском расту у кратком року очекује се од личне потрошње, као највећег макроекономског агрегата.

“До краја пројекцијског хоризонта, тренутно, очекујемо постепено интензивирање економске активности и постепено слабљење инфлаторних притисака”, наводе из ЦББХ у јесењем кругу средњорочних макроекономских пројекција.

Због недостатка службених података о БДП-у према расходном обрачуну за други квартал текуће године, кориштена је посљедња брза процјена раста реалног БДП-а за други квартал (1,9%).

У току је детаљна ревизија званичних статистичких података о БДП-у према потрошном приступу, те су ревизије пројекција у прољетном кругу 2026. године могуће и по овом основу.

Раст очекиване инфлације

“Домаћи инфлаторни притисци су значајно појачани од почетка године. У 2025. години пројицирамо инфлацију од 4,1%, што је ревидирано навише за 0,6 процентних поена у односу на прољетни круг средњорочних макроекономских пројекција, и конзистентна је с посљедњим брзим процјенама инфлације у кратком року. У пројекцијском хоризонту се очекује постепено слабљење домаћих инфлаторних притисака”, стоји у новој анализи.

Процијењене вриједности реалног БДП-а, његових компоненти и осталих макроекономских варијабли, изложене су изузетно високом степену неизвјесности везаних за економску активност у земљама главним трговинским партнерима, политичке прилике на глобалном и локалном нивоу, али и могуће значајне ефекте промјена на домаћем тржишту рада на цјеновну конкурентност домаћих производа и услуга.

(Цапитал) Фото: БН