Румунија тражи назад 90 тона злата које чува у Русији

Вредност 90 тона злата данас износи 8 милијарди евра, преноси сајт Диги24.ро.

Како се наводи, покушани су сви начини преговора, али су бивши Совјетски Савез и касније Русија игнорисали овај дуг. 
Румунија је 1916. године, неколико месеци након уласка у Први светски рат на страни савезника, Русије, Француске и Велике Британије, била на ивици колапса.

Немачке трупе, уз помоћ Аустро-Угарске, Отоманских и бугарских савезника, окупирале су Букурешт, а румунска влада, краљевска породица и друге државне институције повукли су се на исток, у град Јаси.

Званичници су одлучили да националне вредности морају да буду послате ван граница земље па су са царском Русијом потписали споразум о пребацивању 91,5 тона злата из националних резерви, као и културних артефаката и краљевског накита, који би били чувани у Русији.

Злато, међутим, никада није враћено и остало је у руским трезорима током периода комунизма и Хладног рата.

“За нас је питање враћања злата морална дужност према прецима и будућим генерацијама. Ми то нисмо заборавили и нисмо одустали од борбе да га вратимо”, казао је Паунеску.

Он је додао да су током година, Руси проналазили различите изговоре или објашњења, али ниједна од тих тврдњи, према његовим речима, није имала чињеничну или правну основу.

Русија и Румунија су 2003. потписале споразум који је довео до формирања комисије у циљу испитивања овог проблема.

Паунеску је објаснио да су руски стручњаци потврдили аутентичност споразума старог један век о предаји румунског злата на чување, али су навели да морају да провере сличне оригинале на руској страни.

У међувремену је дошло до руског напада на Украјину 2022, па су преговори са Русијом сада поново на чекању.

Неки Румуни, међутим, настављају да инсистирају на овом питању, па је конзервативни посланик у Европском парламенту, Еуген
Томак, поднео прошле године захтев у ЕП којим се од Русије тражи да врати злато.

Захтев је усвојен уз подршку свих партија, наводи Диги24.

За сада, међутим, није сасвим јасно како би се даље могло поступати по овом питању, а једна од опција које се помињу је коришћење замрзнутих руских средстава у Европи након рата у Украјини.

Владе земаља су до сада користиле само приход од камата на та средства како би помогле Кијеву.

Паунеску је указао да би коришћење ових средстава на неки начин могло да буде опција за враћање румунског богатства.

Посланик ЕП Томак казао је да, иако то остаје једна могућност, Румунија мора да буде спремна да настави дијалог са Русијом о враћању злата.

Румунско министарство спољних послова саопштило је тим поводом да Румунија настоји да реши питање златних резерви које се налазе у Москви путем постојећих механизама, а то значи и наставак рада комисије која се тим питањем бавила од 2003.

Намера румунске стране је да се састанци комисије, која није завршила свој посао, наставе када то буде дозволила политичка ситуација.

(Тањуг)