Прво трошили па питали, на иће и пиће дали 2,3 милиона марака

И у овом извјештају спорно је било оно на шта је упозоравано у више наврата - кршење прописа при додјели додатног новца Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ за куповину зграде у Бањалуци, али је спорно је било и одобрење новца за најам стотињак возила за УИО који није документован анализом оправданости.

Ради се о износу од 600.000 КМ, а потом је кроз анекс тражено 800.000 КМ.

За куповину зграде у Бањалуци у јавности познате као "кумовска" јер је једини понуђач фирма Милета Радишића који је познат и као кум Милорада Додика, у прошлој су години одборена додатна 34 милиона КМ, што је далеко више од дозвољеног.

Наиме, дозвољено је повећање вриједности вишегодишњег пројекта за десет посто, а ова 34 милиона КМ су повећање од 46 посто.

Прво троши па питај

И за пројекат Граничне полиције БиХ, који се односи на изградњу објекта за смјештај теренског уреда Југ Чапљина, одобрено је повећање од 117 посто умјесто дозвољених десет посто. Вриједност тих 117 посто износи 3,5 милиона КМ.

Оно што је интересантно јесте да су 22 институције у прошлој години прво направиле трошкове па им је онда Министарство финансија и трезора БиХ одобрило преструктуирање буџета да би покрили те обавезе за које им нису ни била одобрена средства.

На путовања су бх. институције прошле године потрошиле 17,3 милиона КМ, што је 1,6 милиона КМ више него годину прије. Разлог је повећање дневнице на 40 КМ, али и већи број путовања.

На угоститељске услуге, такозвану репрезентацију, из буџета су потрошена укупно 2,3 милиона КМ, а тај новац је трошен и на поклоне.

На уговоре о дјелу, који су под сталним замјеркама ревизије, потрошена су 7,3 милиона КМ, што је за 1,6 милиона КМ више него 2023.

- Сматрамо да је Министарство у могућности утицати на рационализацију издатака по основу уговора о дјелу – замијерају ревизори.

Пажња је скренута и на исплату стимулација у износу већем од одобреног у појединим институцијама.

Истовремено је Министарство финансија и трезора БиХ јако каснило у давању сагласности и мишљења на акте институција као што су програми рада, одобравање новог запошљавања, вишегодишњих пројеката.

Прописано је да је рок за то десет дана, а у неким случајевима одмах, али су мишљења у великом броју случајева давана с кашњењем од неколико дана до неколико мјесеци, што је неприхватљиво јер може имати негативне посљедице по пословање институција.

Црнолисташи

Ревизори су споменули и случај неисплаћивања плата особама које су на црној листи САД-а, не улазећи у процјену трансакција.

Само је констатовано да је Министарство финансија и трезора БиХ покренуло поступак набавке услуга исплате поштанских упутница како би "црнолисташи" примали плате преко пошти с обзиром на то да су им рачуни блокирани.

Уговор је закључен само с Поштом Републике Српске, док оператери из ФБиХ нису били заинтересованиза то, тако да "црнолисташи" из Републике Српске који раде у институцијама БиХ, као што су Жељка Цвијановић и Никола Шпирић, плату примају преко поштанских упутница, док се за оне из ФБиХ, односно за Маринка Чавару, плате евидентирају као обавезе.

- Узимајући у обзир прописе који регулишу право на исплату плата запосленим у институцијама БиХ, те чињеницу да је поступање Министарства приликом исплате плата мањем броју особа на одређени начин условљено одлукама органа изван БиХ, које нису критерији ревизије, Канцеларија заревизију није вршила процјену предметних трансакција - пише у извјештају.

(Фактор)